U zavisnosti od toga sa koje strane Atlantika posmatrate automobilsku industriju, postoje dva automobila po kojima se mere svi ostali. Kao prava kolevka automobila, Evropa je svetu donela Mercedes-Benz i Benz Patent-Motorwagen, napravu koja je 1885. godine počela da menja svet kakav poznajemo danas. Unificirana za ceo kontinent i potpuno neopterećena tokom većeg dela svoje istorije, američka automobilska industrija je imala mnoge briljantne i revolucionarne izdanke, ali se jedno ime zadržalo kao etalon luksuza i kvaliteta. Tokom decenija, Cadillac je izdržao sve krize i prevrate i ostao na vrhu Detroita, čime je opravdao slogan „Standard of the World“ utemeljen još u godinama pre Drugog svetskog rata.

Kasne šezdesete i prve dve godine sedamdesetih bile su neponovljive za industriju koja je tada do kraja koristila resurse koje je imala na pretek, rasterećena ikakvih ograničenja. Dok je većina brendova svoje snage odmeravala uz muscle automobile i različite trkačke šampionate, Cadillac je brižljivo usavršavao luksuz u najvećem pakovanju, veštinu u kojoj je decenijama gospodario. Urošev Cadillac Fleetwood Brougham Series 62 iz 1970. godine najbolje ilustruje šta znači biti standard sveta u trenutku kada se o granicama nije ni pomišljalo. Urošev Cadillac je došao iz ne toliko daleke Holandije, a iskra koja je dovela do ovog sudbonosnog susreta gorela je mnogo duže: „Trebalo mi je preko 20 godina ali sam na kraju uspeo!“ počeo je Uroš „Cadillac sam hteo još dok sam bio klinac. Prvo, zato što izgledaju tako kako izgledaju, a drugo što je to ipak nešto čega nema kod nas. Kad kažes Cadillac to bas zvuci vau pogotovo kad imas 5-6-7 godina.“ Za Uroša, Cadillac je bio mnogo više od dečije fascinacije — svoju veliku automobilsku želju Uroš nije skrivao ni tokom celog školovanja: „Možda najbolji momenat je bio kad sam posle kupovine sreo drugara iz osnovne. Čestitao mi je i Milici ispričao kako su svi kolutali očima dok sam kroz celu osnovnu školu pričao o Cadillacu. I eto, ludak stvarno kupio.“

Zbog jednostavnijeg i neuporedivo bržeg transporta, te mogućnosti da se automobil pogleda lično, Uroš je provodio vreme gledajući evropske oglase: „Auto sam kupio u Holandiji. Dugo sam ga gledao na oglasu, mesecima. U početku mi je bio skup, pa sam počeo da gledam i neke 72-3 Continentale i jedan Imperial iz 1971. koji su bili dosta jeftiniji. Sreća je htela da je Cadillacu iznenada spuštena cena na cifru koju sam knap mogao da izdvojim baš u momentu kada sam jedan od svojih automobila prodao. Odmah sam zvao ujaka koji živi u Holandiji da ode i kupi mi auto. I tu sam imao sreće jer je jedan čovek bio pre njega, ali se nije se dogovorio zbog 200 evra, što je bilo van pameti.“ Vrlo brzo, Fleetwood je stigao u Šabac, a nakon homologacije, bio je spreman za ulice i period navikavanja na njegove nestandardne dimenzije: „Prvi utisci iz voznje su bili da je auto ogroman. Da ima fiksni telefon, mogla bi biti dva različita pozivna broja. Servo je klasično americki, bez ikakvog otpora, i generalno ti bude jasno zašto ih zovu land yachts. Inače, od opreme ima kožna sedista, podeljenu i elektropomičnu prednju klupu, pojaseve za svih šest sedista, automatsko paljenje svetala, podesiv volan, elektropodizače, centralnu bravu i klimu. Jedino što bih mu dodao, ako uspem da nađem originalne delove, jeste tempomat.“ Ime Fleetwood je kroz nekoliko generacija bilo vezivano za najveće Cadillace i snaga koja ga prati jednako je impresivna kao njegove dimenzije: „Motor je 7.729ccm i 375 konja, ali fora je u obrtnom momentu – 500Nm na 2000 obrtaja, i 712Nm na 3000, tako da mu je i pored ogromne težine apsolutno svejedno da li voziš po ravnom, uzbrdo, šlepas neko borbeno vozilo, nema veze.“

Sa šest mesta za putnike i džinovskim prtljažnikom, Urošev Cadillac je idealan automobil za transkontinentalne avanture. Generalnu probu je tako imao na skupu Trash’n’Burn 2017. godine, dok ga je ove čekao put na sever Evrope: „Ja sam stava da automobili treba da se voze, i tako sam Cadillacom presao nekih 8000 milja za ovih godinu i po dana otkako je kod mene. Ove godine smo išli na Power Big Meet u Švedsku, usput obišli i Norvešku, Dansku, Nemačku i Austriju, ukupno nekih 6000 kilometara. Od kvarova nam je izgoreo alnaser u Trollhattanu, ali je umirao već duže vreme, pa sam bukvalno dan pre toga na skupu kupio rezervni. Tu sam ga promenio na licu mesta i nastavili smo put.“ Iako je Cadillac dorastao dugačkim putovanjima, uvek postoji prostor za usavršavanje, pa tako Uroš  planira sređivanje limarije zbog rđe oko zadnjeg stakla, za koju naglašava da je standardna bolest svih automobila sa vinil krovom. Nakon limarije, automobil čeka zamenu lanca i lančanika, hidropodizača, svih dihtunga, elemenata ogibljenja i ugradnju elektronskog paljenja.

Kao najveličanstveniji i najluksuzniji Cadillac, Fleetwood Brougham ima neizbrisivo mesto u automobilskoj mitologiji. Za Uroša, on je dostignut ideal i potvrđen mit iz detinjstva, te dokaz da Cadillac zaista jeste sve ono o čemu je slušao i kasnije maštao. Birajući da svog Cadillaca vozi kad god mu prilike to dozvoljavaju, Uroš sa svakom pređenom miljom ispunjava i jednu misiju — održava standard sveta postavljen u Detroitu.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević