fbpx
Menu & Search

928 je stidljivi klasik

928 je stidljivi klasik

Perfekcionizam čelnika kompanije Porše naterao ih je tokom prvih godina osme decenije prošlog veka da strahuju kako će se tržište uskoro zasititi njihovog tada desetogodišnjeg i jedinog modela 911. Vreme je pokazalo koliko su pogrešili, a slično razmišljanje je danas skoro obesmišljeno od strane auto-industrije, što je potvrdio i aktuelni sajam automobila u Beogradu. Brojni automobilsko-dizajnerski mediokriteti se takmiče ko će izazvati što manje emocija za što više novca, a sve pred siromašnom publikom koja utehu nalazi u prisutnim hostesama. Da sajam ne bude prosta pijaca dosadnih vozila i lepih žena, pobrinula se grupa vlasnika starovremenskih vozila koji su svoje automobile poređali unutar osvetljenog prolaza između dve hale. Iskreni osmesi prolaznika nezavisno od godina i pola, jasan su pokazatelj igre između dve vatre, prelepih starih automobila, koji u odnosu na nove i dosadne kaskaju jedino za njihovim performansama. A mi smo poželeli auto koji poseduje oba!

Iako samo privremeno, takvu želju nam je nekoliko dana ranije ostvario moj stari prijatelj Luka. Njegovo poznanstvo sa starim automobilskim gurmanom kroz čije ruke su prošli brojni istaknuti evropski i američki moderni klasici, ovog puta nam je obezbedilo mogućnost da isprobamo Porsche 928 S4 iz 1991. godine. Kao drugi vlasnik, koji je to postao u drugoj polovini devedesetih, nasledio je gospodina iz Nemačke koji je sa njim prešao tek nekih šezdesetak hiljada kilometara. Nakon četrdesetak hiljada pređenih po ovdašnjim putevima, besciljno lutanje novobeogradskim bulevarima vodilo nas je ka upoznavanju trenutnih mogućnosti njegovog aluminijumskog 5.0l V8 motora sa 316 konjskih snaga i automatskim menjačem.

U prvi mah nisam bio previše impresioniran, ali to je trajalo dok nisam otkrio da papučica gasa ima zadivljujuće dugačak hod, skoro duplo više u odnosu na sve na šta ste navikli. Tek onda sam osetio šta ovaj auto zapravo može. Međutim, kočnicu u preteranom opuštanju pri vožnji stiskali su gradska gužva i nivo goriva u njegovom 80 litara praznom rezervoaru. Svraćanjem na sledeću benzinsku stanicu shvatili smo da ovaj rasni evropski GT auto iz 1978. i posle tri i po decenije, svojim jedinstvenim izgledom mami poglede i izaziva uzdahe. Otac i sin iz susednog automobila su tokom točenja goriva toliko složno zurili u automobil da nam je bilo čak i malo neprijatno. Prvi semafor nakon pumpe doneo je susret sa jednom novom Panamerom čiji vozač je znatiželjnim pogledom budio utisak da mašta o kupe verziji svog automobila za koji se šuškalo da će postati novi 928. Pritiskom na papučicu gasa brzo smo se odvojili od tog svetogrdnog pobratima istog brenda i ubrzo stigli do lokacije za fotografisanje, ispod Mosta na Adi.

Na šljunkovitoj podlozi pored reke Save i ispod novobeogradskog korena mosta, u okruženju skorašnjih ruševina i građevinskih radova, relativno luksuznih brodića parkiranih u obližnjoj marini, panorami Beograda i njegovog brodogradilišta, ređali su se kadrovi koji su nas uz sećanja na film Scarface smestili u vizuelizaciju Majamija. Obližnji pecaroši su u dokolici čekanja da riba zagrize, često pogled upirali ka nama dok smo automobil pomerali s mesta na mesto i taložili fotografije. Tu sam primetio da je njegov zadnji kraj u nekom trenutku zamenjen onim sa novije i snažnije verzije GTS. Kada je taj deo bio gotov, uvaljeni u udobna sedišta njegovog plavog kožnog enterijera, preostalo nam je da razmislimo kojim putevima bismo mogli da nastavimo naše krstarenje. Iako se nismo uživeli u ulogu Tonija Montane kada je kupovinom ovog modela želeo da zameni svoj tigrom obloženi Cadillac, sama činjenica da se baš u tom automobilu nalazimo parkirani ispod mosta, bila je dovoljna policiji u civilu da nas legitimiše. Da li se radilo o nečijoj dojavi ili ne, nismo bili sigurni, ali verujemo da je sve delovalo kao scena kojoj niko iz ministarstva unutrašnjih poslova ne bi odoleo.

Nakon okončanih peripetija, 928 je nesmetano nastavio svoj put, isto kao i njegov predak 911 pre četrdesetak godina kada je preživeo i postao večni model uprkos tome što uvek izgleda isto, i tako zadržao trunku zlatnog perioda auto-istorije živom i u modernom ruhu. Iako je tokom perioda anksioznosti čelnika Poršea njegov grand tourer naslednik nastao sa potpuno drugačijim konceptom u odnosu na vazdušno hlađene prethodnike sa motorom pozadi, evolutivni tok koji je podizao njegovu snagu motora, kvalitet kočionog sistema, ogibljenja i sličnog, napravio je od automobila dizajniranog 1971. godine, a pravljenog do 1995. jednu od retkih fuzija modernog klasika čije vreme u svetu kolekcionara tek dolazi.

Autor teksta: Miloš Nikodijević
Autor fotografija: Miloš Nikodijević

4 Comments

  1. 7 godina ago

    Divan tekst, divne fotke… predivan automobil.
    Svaka cast Milose!

  2. Marko
    7 godina ago

    Odlican tekst i slike! Mogla je jedna slicica unutrasnjosti. 🙂