Dečački snovi su ozbiljna stvar. Kada provedete dobar deo detinjstva maštajući o nečemu što je tada teško ostvarivo, to kasnije postane vaše pogonsko gorivo za budućnost. Okolnosti u kojima živimo, sve manje su nam naklonjene za ostvarivanje takvih snova, ali zato svako može da ostvari makar deo.

Prethodnim pasusom, otkriveni su razlozi nastanka Autoslavie, koja ujedno treba da podstakne i druge na isto. Postoje i oni kojima takav vetar u leđa nije potreban, a kod nas na sajtu, sreda je dan za njih.

Do takvih ljudi dolazimo na razne načine, a do Mirka čiju priču danas prenosimo, došli smo na malo manje očekivan način. Koristeći Instagram prethodnih godinu dana, upoznao sam dosta interesantnih, meni nepoznatih ljudi, kroz sočiva njihovih mobilnih kamera. Prva fotografija koju sam uočio kod Mirka na profilu, bila je sudbinski vezana za lokaciju na kojoj su i nastale fotografije iz današnjeg teksta, dok je dalje učitavanje njegovog profila otkrilo narandžastu suštinu zbog koje smo ga i kontaktirali – Ford Taunus TC1 Coupe.

Nije se mnogo bunio na naše predloge za akciju, tačnije prihvatio ih je oberučke, te nije prošlo mnogo vremena da smo odabrali jednu sunčanu subotu da proverimo kakve su nam šanse da njegovu četvorotočkašku životnu požudu dovezemo na onu sudbonosnu lokaciju sa fotografije, ispod Brankovog mosta u Beogradu. Nakon dva dana odbijanja od strane dva različita čuvara sablasno prazne i ruinirane garaže koju požele da okupiraju isključivo entuzijasti poput nas, ili ljudi kojima je život krenuo stranputicom, treća sreća desila se u ponedeljak ujutru. Nismo sigurni da će ovo pročitati, ali zahvalni smo gospodinu trećem čuvaru koji nas je pustio, jer mu se jednostavno svideo automobil i razlog našeg dolaska.

Nismo imali puno vremena, te sam odmah krenuo da obilazim oko njega i beležim ga kroz razne uglove na memorijsku karticu fotoaparata, dok su se Đorđe i Mirko ažurno upustili u priču o automobilu. Kada saznate informaciju da su tokom Mirkovog detinjstva, njegovi roditelji posedovali Taunus limuzinu novije generacije, shvatite koliko ona priča o dečačkim snovima ostavlja traga. Iako ga poseduje tek od prošlog decembra, kaže da se oseća kao da ga ima ceo život.

Dugo ga je tražio i na kraju našao i kupio od gospodina iz Niša, sa pređenih 127.000km i pozamašnim stažom boravka u garaži. 2000 kubnih cm i 100-ak konjskih snaga, ovaj Taunus TC1 Coupe iz 1974. svrstavaju u jednu od jačih verzija, iako kroz vožnju na ugrađen plin, ta snaga ne dolazi toliko do izražaja. Nakon osnovnih mehaničkih reparacija i zamene letve volana, Mirkov fokus je prešao na trenutni problem sa karburatorom, ali i na relativno nov i ne tako sjajan sloj farbe za koji je zaslužan prethodni vlasnik. Želja mu je da proces farbanja ponovi, ali i da u dogledno vreme, odradi neke nestandardne modifikacije na karoseriji koje kombinuju njegova dizajnerska umeća sa duhom tog vremena. Nekima će ovakva prerada biti diskutabilna, ali ne možemo da sporimo da bi, ukoliko se zamišljeno realizuje na profesionalan način, auto izgledao kao da je izašao iz radionice Čipa Fusa.

Vreme boravka na ovoj lokaciji nam je isteklo, ali Mirkova priča i Taunusovo poziranje još nisu bili gotovi. Akciju smo nastavili ispod jednog železničkog nadvožnjaka na Novom Beogradu, gde smo saznali i za Mirkovu jedinu dosadašnju, ali veoma veliku avanturu sa ovim automobilom. Tokom leta koje je se upravo završilo, odlučio je da proveri njegovu izdržljivost nakon svih tih godina provedenih u niškoj garaži i priredio mu jedan autoslovenski put do Jadrana.

Od Beograda do Niša po papire od bivšeg vlasnika, preko Kraljeva gde je pokupio ortakinju, put je privremeno okončan na Adi Bojani i to sve u jednom danu. Tu je primetio da curi ulje, te je ostatak puta proveo u konstantnom dodavanju istog, ali ga to nije omelo da nastavi jadranskom magistralom kroz Herceg Novi gde mu je otišao akumulator, zatim Dubrovnik, oba sa jednodnevnim zadržavanjima, da bi onda vožnjom do Drvenika, trajketom prešao na Hvar.

Povratak istim trajketom nakon par dana, vodio ga je do Splita, pa preko Zagreba odmah zatim i do Beograda, opet sve u jednom danu. Osim što je prokuvao pri izlasku iz Splita, pojavio se i problem sa karburatorom, pa su Mirkove strepnje za ostatak puta bile potpuno opravdane. Molio se da ako mora da crkne, to makar uradi u Srbiji, imajući u vidu angažovanje skupe šlep službe kao jedinog rešenja dok je u Hrvatskoj. Iako ga nije izdao, automobil je prokuvao još jednom, pa je otvaranjem hladnjaka neposredno nakon toga, Mirko opekotinom simbolično kažnjen za agresivniju vožnju autoputem.

Idilu razgovora u koji smo se uživeli, prekinulo je iznenadno pojavljivanje interventne brigade policije sa zahtevom za ličnim dokumentima i standardno strogim pitanjima, ko smo, šta smo, šta tražimo tu itd. No kao i obični ljudi u Srbiji i Hrvatskoj, ni oni nisu ostali imuni na lepotu koju Taunus ponosno nosi, te smo nakon provere, razgovor priveli kraju prebacivanjem pitanja na to koje je godište, koliko troši i sl.

Redovi koji slede, poslednja su stanica vožnje vas čitalaca i nas sa Autoslavie, ali za Mirka ta vožnja tek počinje. Kada sagledate koliko priča ima za nepunih godinu dana, jasno vam je da je Mirko pronašao svog Slavka.

Autor teksta: Miloš Nikodijević
Autor fotografija: Miloš Nikodijević