U zoni koja je nekada bila industrijska, a danas pre podseća na grad duhova, sedeli smo u Miloševom automobilu i čekali. Napetost je rasla iz sekunda u sekund, a dogovor je u svakom trenutku mogao da bude odložen. Borisa već oko godinu dana poznajemo obojica, te smo znali da krivac neće biti on, već prokleti oblaci koji su upravo tog dana, kada su nam najmanje potrebni, ako su ikada potrebni, odlučili da nas podsete na činjenicu da je jesen već odavno stigla. U jednom trenutku, iza pokretne plastične kutije nedefinisanog izgleda, pojavila su se četiri fara u poznatoj formaciji — u inat tmurnom vremenu, susreli smo se sa starim prijateljima!

Sa poslednjim brektajem koji je motor pustio pre nego što ga je Boris pustio da se odmori od kratkog putovanja, Sunce je odlučilo da nas posluži makar na kratko. Za tri godine koliko je kod njega, ovaj E21 iz 1981. godine je sa svojim vlasnikom doživeo kraljevski tretman. Ili, bolje rečeno, tretman jednog šeika, jer nikada nije video ni kišu, a kamoli ozbiljnu zimu. Za ovoliku ljubav prema prvoj Seriji 3 kriv je ljubljanski Tehnounion, u kom je Borisov otac 1983. godine kupio E21, i to 315. Sa neskrivenim ushićenjem, Boris nam pokazuje sliku petodišnjeg sebe, komšije i novog člana porodice. Celo svoje detinjstvo, mladost, prvi izlazak u grad na vozačevom sedištu, a kasnije i odlazak na more doživeo je upravo u tom automobilu, koji je posle dvadeset godina vernog služenja nažalost prodat. Kasnije, kada je već bilo kasno za stopiranje prodaje, bilo nemoguće ući u trag, Boris je svoje dečačke snove morao da oživi nekim tuđim, drugim E21. Ipak, izabrao je 320. Jedan od razloga za M20 motor prožet je sećanjima iz detinjstva: „Kada smo putovali u Hrvatsku, u Dubrovniku sam kao mali vrlo često viđao 320 i 323i modele. Gledajući ih, uvek sam patio što i naš auto nema četiri fara kao ti jači modeli.“

Od kada smo se poslednji put videli, malo toga se promenilo — auto i dalje izgleda savršeno! Međutim, detalji su ubrzo počeli da isplivavaju na videlo. Svi šrafovi su pocinkovani, a i prednja spona izgleda kao nova, iz prostog razloga što i jeste. Kada je kupio automobil, limarija je već bila urađena, a onda su usledile avanture vraćanja u originalno stanje. Sa raznih strana, od Delta Motorsa, preko E-Baya do ličnog odlaska u Nemačku, u Wallotnesch, Boris je u etapama sklapao svoj automobil iz snova poštujući moto uvek originalno, a najbolje novo. Sve što je trebalo da bude zamenjeno, zamenjeno je, a ostatak je restauriran tako da ne odudara, poput delova branika koji su se posle poliranja uklopili sa onim kupljenim. Neke delove koje je BMW izuzeo iz ponude, poput guma branika, Boris izdvaja kao najveću muku. Ipak, u Santa Ani u Kaliforniji, postojao je čovek koji ih je imao, stare, ali neotpakovane!

Iako je lista urađenog vrlo impresivna, tu nije kraj. U planu su peskiranje, cinkovanje i zaštita rezervoara, a na proleće, zadnja osovina dobija nekoliko estetskih zahvata. Veći deo radova, Boris obavlja sam, a za sve što je naučio na ovom tri godine dugom putovanju, zahvaljuje se Dušanu Petroviću, čoveku koji svoje restauracije (E21 Baur i 2002tii) iznosi još pedantnije od njega. Posle napornog rada u banci, Boris često zna da se spusti u garažu, odakle se ponekad vraća i u dva ujutru, crn od ulja i sa mirisom benzina koji se uvukao u kožu.  Znajući da je oženjen i da ima sina koji sa dve i po godine raste u ozbiljnog zaljubljenika u Bavarace, morali smo da porazgovaramo i o toj temi, poznatoj svakome ko na automobil ne gleda samo kao na sredstvo prevoza. No, uprkos svemu, ljubav i razumevanje pobeđuju. Na kraju krajeva, Boris se sprema za jedno veliko porodično putovanje u Pljevlja, do svoje kuće, gde je sve počelo te davne 1983.

U međuvremenu, iskra prodaje i kupovine novog projekta se povremeno javljala, ali je uvek bila kratkotrajna i manje snažna od želje da automobil ostavi sinu i tako zatvori jedan krug, a otvori novi, za sledeću generaciju. Ono što gotovo svaki vozač nekog klasika stidljivo priznaje, Boris iskreno izjavljuje: „Poštovanje koje dobijam kada ga vozim… osmesi, mahanje ili trubljenje me uvek raduju i zbog tog zadovoljstva ne želim da se odvojim od njega. Jer, onih godina, reč je bila reć, a BMW E21 je bio i ostao jednostavno opasan auto!“

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević