Tesla S je ubrzavala u potpunoj tišini, u trenucima razbijanoj škripom guma u krivinama koje je bez problema savlađivala. Tiho zviždanje elektromotora bio je jedini zvuk u kabini i pružao je zbunjujuće iskustvo brzine bez imalo adrenalina, neizbežnog pratioca obrtaja u crvenoj zoni. Kada je budućnost posle kratkog druženja beščujno odjezdila u mrak sa praznog parkinga na Bežanijskoj Kosi, a njena vizija sa Filipom za volanom uz zvuk boksera propela svoju karoseriju i otišla istim putem, mogli smo da se vratimo u sadašnjost i našu dragu prošlost. Prošlost u kojoj motor sagoreva benzin, internet u kolima postoji samo kao naučna fantastika, a potrošnja u dvocifrenim brojevima nije nikakva nepravilnost.

Kao izuzetno redak primerak Taunusa TC bez suvišnih modifikacija, Nemanjin bronzani Ford je zaista bio prizor za divljenje. Budući da je Tesla S kasnila zbog problema sa punjenjem, a Taunus tih problema nikada nije imao, Nemanja je sa Tijanom i Draginjom na parking stigao dosta ranije. To nam je ostavilo vremena za zagledanje klasika koji je od 1974. do danas odoleo promenama. „Jednom mi je na semaforu neko dobacio da je auto lep, ali bi izgledao mnogo bolje kad bih ga spustio, stavio mu neke šire felne…ono, da leži na putu, da izgleda opasno. Ali, neka hvala, originalno stanje je originalno stanje!“ osvrnuo se Nemanja na brojne komentare u gradskim gužvama, od pohvala i sugestija, do ponuda za prodaju. A ako je za volanom njegova devojka Tijana, i sama zaljubljena u stare automobile, oduševljenje je još veće.

Kada je pre oko godinu i po dana Nemanja kupio Taunusa, nalazio se u znatno lošijem stanju nego danas. Farbanje i limarsku radovi bili su završeni, ali enterijer gotovo da nije postojao, dok je ukrasnim delovima i felnama trebalo jedno dobro poliranje. „Imao sam set felni spreman za njega“, priznaje Nemanja da originalnost nije bila prvobitni plan, „ali kada sam ulickao njegove čelične, shvatio sam da mu druge ne trebaju“ Jedino suptilno odstupanje kom Nemanja nije odoleo bili su bullet retrovizori, hromirni, prelepi, ali potpuno nepraktični dodaci mnogim automobilima iz sedamdesetih godina. Sada, kada je spoljašnjost sređena, tokom zime koju će Taunus provesti u garaži, na red dolaze zamena auspuha, sređivanje ventila i šminkanje motora i motornog prostora, što Nemanju bez sumnje raduje, jer većinu poslova na automobilu obavlja samostalno.

„Ćale je uvek voleo stare automobile, ali nije imao novca i vremena da se njima bavi, tako da se može reći da sam ja rodonačelnik hobija u porodici,“ upoznao nas je Nemanja sa korenima svog interesovanja. „Pre Taunusa sam imao Caprija iz 1974. ali sam od njega morao da odustanem, a Taunus je naišao kao mnogo bolja prilika.“ Na putovanju do jednog novobeogradskog parkinga, u to smo se i sami uverili. Sa nas petoro u kolima, motor od 1,6l se se ravnopravno nosio sa ostalim automobilima u saobraćaju, a noćna vožnja u automobilu iz sedamdesetih godina stvorila je atmosferu kakvu nijedne druge godine ne mogu da pruže.

Među sjajnim ljudima, druženje je bilo lako nastaviti do sitnih jutarnjih sati. Nećemo lagati ako kažemo da su teme bile automobilske, od Taunusa, preko našeg kratkog susreta sa Teslom S, do odnosa prema automobilskim veteranima u Nemačkoj, u kojoj živi Tijanina sestra Draginja. Godinu dana od Mirkovog bega iz Beograda pitali smo Nemanju i Tijanu kada oni planiraju svoj. „Polako, prvo da ga utegnem za skupove!“ Odgovor je bio jasan.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević