Auto. Strani. Jedno ime, dve reči. Asocijacije su veoma jasne, a dalje objašnjavanje nije potrebno. Za više od jednog veka postojanja, Rolls-Royce nije mnogo menjao svoju filozofiju i duh, praveći velike, luksuzne i prestižne automobile od nastanka pa do danas. Duh Ekstaze je tako sinoniman sa aristokratijom, ali je model Silver Shadow za Rolls-Royce izbrisao sve granice. Do pojave ovog automobila, Rolls-Royce je bio rezervisan uglavnom za Evropu i Bliski Istok, ali je Silver Shadow zaveo Vol Strit aristokratiju, pa i celu Ameriku. Vladanov Rolls-Royce Silver Shadow iz 1968. godine ponosno nosi svoj volan na desnoj strani, naglašavajući da je u Beograd stigao ne samo sa Starog kontinenta, već i iz matične zemlje.

Na pragovima ovog Rolls-Roycea utisnuto je ime Jack Barclay LTD. što već dovoljno govori o tradiciji koja stoji iza njega. Naime, u pitanju je najstariji prodavac Bentley automobila u Britaniji. Budući da je Rolls-Royce tada bio pod istim krovom, ovaj automobil je naručen iz prestižnog salona. Kako Vladan kaže, njegov prvi vlasnik bio je izvesni engleski lord, ali je automobil potom otišao u Italiju gde je dugo bio garažiran: „Kad sam ga kupio, imao je 15.500 milja, sada je na oko 17.000. Uz njega sam dobio celu dokumentaciju, od vlasništva do godišnjih testova izduvnih gasova.“ Kako je Vladan dalje objasnio, kompletan dosije o prvom kupcu je i dalje pod moratorijumom. Takođe, Vladan je naglasio da ovo jeste Rolls-Royce napravljen u visokoj seriji, te da njegove cene danas dosta variraju. Ali, kada su u pitanju limuzine, kod njih su presudne tri stvari — godište, stanje i servisna istorija, atributi koji su na strani ovog primerka.

Čak i kod relativno visokoserijskih automobila kao što je Silver Shadow, Rolls-Royce je ostavljao dosta prostora za modifikacije u skladu sa željama kupaca. U poređenju sa drugima, ovaj Silver Shadow je prilično skroman, ali izbor dodataka govori dosta o čoveku koji se prvi ušuškao u u njegova meka kožna sedišta: „Njegov prvi vlasnik je izgleda dosta voleo da vozi, pa je po njegovoj želji naručen drveni volan. I pojasevi za vezivanje isto izgledaju kao oni u avioindustriji, sa malo jačim kopčama, i imaju Rolls-Royce logo. Miris, miris je neverovatna stvar“ Danas, ovaj Rolls-Royce godine pokazuje veoma uzdržano, uz malo nabora na sedištima čija je koža ostala nežna uprkos tome što je prošlo pola veka. Za većinu automobila, svaka nova nesavršenost pripisuje se starenju. Kod Rolls-Roycea, govorimo o iskustvu.

Kao i prethodna dva vlasnika, i Vladan je imao viziju pri kupovini ovog automobila, jednog od onih koji nikada i nikako ne mogu da dođu slučajno. Na pitanje kako i zašto, odgovorio je jasno: „Za kafu, sa porodicom. Za vikend uživanje.“ Kao i pomenuti lord, Vladan je na vozačevom sedištu sa drvenim volanom u ruci, a u kratkoj vožnji Topčiderom nam je približio i njegove utiske sa puta: „Moć. Moć se dosta oseća kada ga voziš. Vrlo je teško uporediti ga sa standardnim automobilima, jer se vozi kao lađa. Na auto putu, potpuno je rasterećen. Aluminijumski motor ima 6.230 kubika, jedino što taj GM Hydramatic menjač ima četiri brzine pa se minimalno oseti. Malo je nezgodan zbog desnog volana i retrovizori su užasno nepregledni, tako da nije za obilaženje, ali jeste za uživanje.“ Vladan se osvrnuo i na upravljanje i njegovu lakoću bez obzira na to što je u pitanju automobil od pet metara i dve tone: „Kao klinac, vozio sam razne velike kamione, ali nijedan nema ovoliko mek volan. Čak ni moderni automobili sa svojim City modovima koji omekšaju volan se ne porede. Isto, ni Caterpillar utovarivači nemaju takvu preciznost i takvu lakoću motanja. “

Umesto popodnevnog čaja, beli lord se na kafu navikao još u Italiji, a tu tradiciju nastavlja i dalje na istoku. Daleko od Engleske, Vladanov Rolls-Royce tokom lepih dana vlada putevima Beograda. Obasjana martovskim suncem, bela drumska lađa pozdravila nas je glasnim hukom sirene i otplovila dalje u vedar dan.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević