Neumorna pretraga Instagrama često nam otkrije neki novi stari automobil, a jednan beli SAAB 900i nas je već svojom prvom fotografijom zaintrigirao. Naime, on nije stajao parkiran sam na ulici, niti je odmarao u garaži skriven od očiju javnosti. Naprotiv, okružen haljinama i košuljama, bio je glavni dekor jednog foto seta. U daljem dopisivanju, saznali smo da je SAAB sa fotografija u vlasništvu kreativnog para, Andreje i Milene, koji se bave industrijskim dizajnom i izradom nameštaja, odnosno kreiranjem odeće.

Nekoliko nedelja kasnije, sa Andrejom smo se našli pred Vazduhoplovnim muzejem, mestom koje ističe SAAB-ovo aeronautičko nasleđe. Među avionima i helikopterima u njegovom dvorištu, Andreja nas je uveo u svoju dve godine dugu i događajima ispunjenu istoriju koju deli sa SAAB-om: „Žena i ja smo imali neku određenu količinu novca i samo nam je trebao automobil kojim ćemo otići na more, nije nam bilo bitno šta će biti sa njim kad dođemo.“ Izbor nije bio previše širok, a jedan od kandidata bio je SAAB i pokazao se kao veoma dobra prilika: „Auto je bio sređivan za nekog čoveka u servisu Trnavac, a on ga je posle prodao njima. Vlasnik servisa ga je vozio neko vreme, a onda ga je prodao i kod sledećeg vlasnika nije bio uopšte vožen, već je stajao dve godine.“

Andreja i Milena su SAAB kupili sa 140.000 kilometara, a dočekao ih je problem sa protokometrom koji je ubrzo rešen. Do odlaska na planirano more SAAB im se već uvukao pod kožu i kako Andreja kaže, do sada su u njemu prešli preko 30.000 kilometara, bez namere da se na tome zaustave. Tokom njihovog dvogodišnjeg druženja, problemi su bili malobrojni, ali dramatični, pa nam je Andreja tako ispričao šta im se dogodilo na crnogorskom primorju: „Zapalio nam se jednom… Imali smo puno sreće doduše. Dok smo se vozili, osetili smo miris benzina. Razmišljao sam da li da stanem, ali sam odlučio da nastavim da vozim do Risna. Kada sam krenuo da okrećem automobil, čuo sam da je nešto puklo i krenuo je plamen. Samo sam ugasio auto, istrčao iz njega, uleteo u obližnju kafanu i ugasio plamen protivpožarnim aparatom. Bilo je crevo za gorivo, puklo je i bacilo benzin na vruć motor.“ Zahvaljujući brzoj Andrejinoj reakciji, požar nije ostavio nikakve posledice, ali je bilo malo teže sanirati kvar u Crnoj Gori.

Da sve ne ostane na tome, Andreja se osvrnuo na kvalitet i sigurnosne osobine SAAB-a. Odvevši nas do zadnjeg branika, pokazao nam je dve manje, jedva primetne pukotine: „Ovde sa desne strane me je zveknula neka devojka u Pajeru i auto joj se raspao. A ovde levo je od Clia, i on se rascvetao od udarca. Taj udarac od Pajera je bio gadan, u retrovizoru sam video da automobil ne staje. Bio sam ubeđen da nema celog zadnjeg kraja, ali kada sam izašao da vidim štetu, samo sam se vratio u auto i otišao.“ Ta dva sudara dodala su Andrejinom i Mileninom SAAB-u na karakteru i krstila ga u maniru nebeskih lovaca.

Budući da ne planiraju da ga prodaju, zamene ili napuste, Andreju i Milenu na SAAB-u u budućnosti očekuju obimni radovi. Naime, od stajanja, limarija je počela da propada, posebno na desnoj strani automobila, a tu su i radovi na trapu i amortizerima. Ipak, i takav ovaj SAAB im služi savršeno i često je pomoćnik na četiri točka u poslovima kojima se bave, prevozeći sve, od drveta do tekstila. Kao najveći problem Andreja je izdvojio nemogućnost lokalnog pronalaženja svih delova, tako da su internet i inostranstvo ponekad jedino rešenje, baš kao što je bio slučaj sa protokometrom na početku njihovog putovanja.

Odlukom da zadrže SAAB posle inicijalnog putovanja, Andreja i Milena nisu spasili samo jedan automobil, već i jedan deo istorije čuvene, a danas nažalost neaktivne kompanije. U budućnosti, njihova priča će biti puna novih događaja, a verujemo da će mnogi od njih opravdati SAAB kao neuništivu legendu napravljenu od snažnog švedskog čelika.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević