U svetu oldtajmera, svaki automobil ima svoju životnu priču. Svaki Jugoslovenski Mustang – Zastava 101, koji se bliži pedesetom rođendanu, bez izuzetka, ima zanimljivu priču ugraviranu na limu.

Kada je autor ovih redova upoznao Tomasa Hildebranta, kolekcionara iz Nemačke, ostao je zatečen jer je u njegovoj garaži odmah prepoznao dugo godina znanog Stojadina, smeštenog pored ekstremno retkog DDR sportaša – Melkus RS 1000 (proizvedeno simbolicnih 101).

Moje prvo pitanje za Tomasa je bilo da li zna istoriju svog novog ljubimca, a odmah zatim i da li se usudio da na autobanu pritisne gas do poda.

Tomasov Stojadin je proizveden 1973, spolja je potpuno standardnog izgleda, u enterijeru odskaču sportska-kriva rucica menjača i prednja sedišta of Fiata 128 3P, felne su Cromodora CD 10 sa Fiata 128 Rally. Pod haubom se nalazi Fiatov 1299ccm motor – friziran po uputstvima radionice Trivelato, iz zlatne dekade, sa preko 90KS. Maksimalna brzina nikada nije izmerena, a najviša po GPSu je bila 190 km/h – cilj je bio dokazati da Stojadin može da „istera skalu“ kilometar sata od Zastave 101 Special (graviran do 180 km/h).

Drugi vlasnik , od ukupno četiri, Tomasovog lepotana je bio Dejan Radanov iz Novog Sada – jedan od osnivača Zastava 101 Kluba. On je zaslužan za restauraciju, ali i za friziranje.

Da bismo u potpunosti razumeli zašto je baš ovaj Stojadin zaslužio mesto na Autoslaviji, moramo se vratiti u idilične godine SFRJ. Dejanov deda, takođe Dejan Radanov, bio je ugledni lekar iz Novog Sada. Tada mlad i u punoj snazi on nije čeznuo za glamurom zapadne Evrope, već je njegova filozofija života bila da najbolje iskoristi sve lepe aspekte života koje je Jugoslavija pružala običnom čoveku. Voleo je more i putovanja i sa tim u vezi lepe, pristupačne automobile. Pa tako 1956 podiže kredit i kupuje Fiću. Kako bi svojoj porodici obezbedio što udobnije putovanje, 1961. kupuje Fiat milletrecento, 1968. Fiat 125, 1974. Stojadina iz prve serije sa Fiat Argentina motorom. Na insistiranje i po izboru svoje supruge, svog sina su, 1976, iznenadili novim Fiatom 128 3p. Deda Dejan 1979. kupuje Zastavu 101 Special iz prve serije i na kraju, 1991, TAS Golf 2.

Kako je 1991. već zašao u godine, deda Dejan je odlučio da zadrži svog Speciala a sa sinom se „menjao“: prepustio je Golfa, a 3P parkirao u garažu pored Speciala, kako bi odlučio koji će zadržati. Naslutivši predstojeću krizu, a kako su unuci rasli, oba auta ostaju u garaži. Tada mali Dejan, automobilista od pelena, počinje sve više vremena da provodi sa dedom u garaži, igrajući se oko Speciala i 3p, i slusajući dogodovštine sa dekinih putovanja.

Dejanu i njegovoj braći je deda rado davao ključeve od oba auta. Kada je deda otputovao nebeskim auto putem, Dejanu su ostala oba automobila iz detinjstva, puna uspomena. Međutim godine su ih stigle i temeljne restauracije su bila potrebne da bi se vožnja nastavila. I 2007. se ponovo javilo pitanje koji izabrati za projekat jer uraditi oba nije bilo ni jednostavno, a daleko od jeftinog. Fiat 128 3P je bio primamljiviji kao Kupe i redak auto, i dok se Dejan raspitivao gde i kako do delova, u toku jedne noći je neko ukrao šoferšajbnu. Posle bezuspešnog traganja za osnovnim delovima limarije i soferšajbnom na domaćem tržištu, Dejan odlučuje da projekat bude Stojadin Special – rentabilniji i jednostavniji za rad i održavanje.

Kada je majstor Srki pregledao karoseriju, Special je bio do te mere nagrižen korozijom da nije bio dobra osnova za dalji rad. Dejan onda donosi odluku da kupi Stojadina koji je dobra osnova, a Special i 3p da budu donatori delova. Prva prilika je bio Standardni 101 iz 1978-koji je bio najbliži Specialu. Ali ubrzo se ukazuje još primamljivija prilika:na prvi pogled krntija, ali „Italijan“, donjeg postroja i osnove kao da je par godina star i gde je do najsitnijih detalja, svaki šraf imao ugraviran natpis „Fiat“: 101 iz 1973, sa parkinga ispred Dejanove zgrade, koga je naglo odlučio da proda prvi i jedini vlasnik.

Nije više bilo razmišljanja, projekat će biti „Italijan“ sa friziranim motorom iz Fiata 128 3p, i instrument tablom iz dedinog Speciala.
Kako se u Zastava Prometu tih godina mogao kupiti svaki deo limarije za stari tip, od kompletnog vremeplova na točkovima su ga delili karakteristični detalji kao što su 1 crveni znak C stuba, siva saće maska sa crvenim znakom, svetlo iznad zadnjeg sedišta, instrument tabla bez pukotina i par crnih tapacira. Međutim, sreća je bila na Dejanovoj strani i u blizini se našao donator, takođe Italijan, takođe 1973, koji je bukvalno imao sve što je Dejanu falilo.

Radovi su krenuli punom parom krajem 2008. i pocetkom 2009, motorni prostor je ojačan i pripremljen za moćan motor. Ogoljena karoserija je otkrila nekoliko problema, ali i originalnu boju – slonova kost, ali Dejan je već odlučio da boja bude snežno bela.

Svi osetljivi i oštećeni delovi limarije su zamenjeni iz celih delova, temeljno zaštićeni od korozije spolja i iznutra i na kraju je gola školjka prefarbana u komori. Kada se završio period sušenja došao je red na mehaniku: postavljene su revidirane instalacije, motor iz Fiata 128 3p je generalno remontovan i predihtovan, menjač (Fiatov 13/53) je bio repariran i prilagođen jačem motoru. Trapovi su ostali standardni, a pratili su ih Monro amortizeri. Instrument tabla je bila sa dedinog Speciala. Kada je došao red na detalje, Dejan je perfekcionisticki kombinovao sve delove kako bi završeni Stojadin imao najlepše detalje koji su bili dostupni.

I tako je Stojadin koji je u novosadskim novinama izašao kao primer akcije parking servisa za sklanjanje krševa sa parkinga, postao prvi restauratorski projekat Zastave 101 tih razmera koji je urađen u Srbiji (a da se za njega moglo saznati na bilo koji način). Kada je Dejanov 101 izašao iz servisa, majstor Srki je po poslednji put zaključao servis, i otišao je u zasluženu penziju.

Nakon perioda razrade motora, Dejan je pokrenuo fazu 2 – a to je friziranje motora po normama čuvene, italijanske radionice Trivelato, koje su bile omiljene trkačima iz zlatne dekade. Iz Italije je za tu namenu stigao Trivelato Weber 34/34 DMTR, specijalno spremljen pre više decenija za maksimizaciju performansi motora 128AC000. Firizanje bilo slikovito, u radionici punoj pehara, medalja i fotografija trkackih Jugića- majstor Brka je ceo život bio relista. Kada je video Stojadina, ukazao mu je posebnu čast – sa police u ostavi je izvadio davno, za trke spremljenu, glavu motora sa Fiat -Argentina Stojadina i uparenom Fiat performans bregastom osovinom. Usisna, izduvna grana i ceo izduvni sistem su dorađeni po uzoru na trkačke Stojadine 70tih. Standardni Čajavec sistem paljenja je zamenjen Magnet Mareli komutatorskim, beskonkaktnim sistemom.

Da bi karoserija bila sigurnija sa novom snagom motora, Dane Milenović iz Sarajeva je pripremio „Gradelu“, stabilizator prednjeg vešanja i uopšte karoserije u donjem delu motornog prostora.

Suvišno bi bilo pisati o Dejanovim avanturama inspirisanim američkim rokenrol filmovima 60tih, ali je činjenica da je na skupovima na Mišeluku bio rado viđen i poneo naziv „možda najbrži Stojadin u Srbiji“.
Na skupovima ljubitelja Zastavinih automobila 2008/2009, Dejan, Igor (http://www.autoslavia.com/zastava-101-obnavlja-nostalgiju/)i autor ovih redova sa Besmrtnim stojadinom ( http://www.autoslavia.com/besmrtni-stojadin/)su bili trio najstarijih i najuglancanijih Stojadina.

Kako čovek u životu nekada mora da napravi rez da bi „uhvatio vazduh“ i nastavio dalje, tako je Dejanov Stojadin morao da nađe novog vlasnika 2018. Kupio ga je oldtajmerista iz okoline Sombora, koji je u pocetku bio sumnjičav, ali prva vožnja na otvorenom putu ga je ostavila bez teksta i sam ga je na društvenim mrežama nazvao „najbrži Stojadin u Srbiji“ , iako nije znao za ovu nezvaničnu titulu. Kako posla oko auta nije ni bilo, ofarbao je karoseriju spolja kako bi Stojadin dobio pun sjaj i zamenio nešto potrošnih delova. Stojadin je ubrzo pošao na avanturističku vožnju po Nemačkoj.

Dok je Stojadin jurio autobanom, Tomas je pregledao svoj porodični album i uspomene su mu navirale na dane mladosti u DDRu, kada je vozio snežno belog, friziranog Stojadina sa felnama od Fiata 128 Rally. Bio je veliki šmeker a Stojadin ga je svakako pratio, na sličan način kao Dejana. Baš u danima kada je pregledao oglase da kupi Stojadina i otpočne restauratorski projekat, ukazala se prilika da pogleda nekada Dejanovog Stojadina. Čim ga je video i čuo za performanse, video je svoj auto iz mladosti i dogovor je postignut. Čim je stigao u garažu, usledio je detaljan pregled i ustanovio je da je jedini rad bio neophodan na koševima zadnjih točkova i nove gume. Dodatak su Engelman sportski retrovizori u boji auta.

Tomas i Dejan su u kontaktu i stalna tema im je Stojadin. Dejanu supruga Daca nikada neće oprostiti što je prodao Stojadina koji je bio i njen mezimac, ali su oboje srećni što je završio u dobrim rukama.

Stojadin danas ima svoje mesto u garaži, uredno je registrovan, i Tomas uživa u vikend vožnji, proživljavajući trenutke svoje mladosti, krstareći Nemačkom.

Autor: Novica Marković
Fotografije: iz privatnih kolekcija Dejana Radanova i Tomasa Hildenbranta, ustupljene na korišćenje autoru.