Zeleni krokodil iz Moskve
Zeleni krokodil iz Moskve
Ljubav prema Citroënima spaja ljude širom sveta, pa je tako sprijateljila dvojicu vlasnika nestandardnih CX-eva. Vladimira i njegov CX Prestige ste već imali prilike da upoznate, a uz njegovu veliku pomoć, danas ćete čitati o Artemovom ambicioznom projektu, Citroenu CX sa šest točkova! U Vladimirovom prevodu, Artemovu Citro-istoriju vam prenosimo u celosti:
Istorija Citro-bolesti datira iz detinjstva, kada me je oduševljavao kosmički dizajn Citroena iz stranih filmova. Naravno, najviše mi se svidela lepotica DS i dugo sam želeo da je imam, ali mi se to činilo kao naučna fantastika. Zatim mi je kolega sa posla, saznavši o mojoj „bolesti“, ispričao da blizu njegove zgrade leži upravo tako nešto, staro, ali jako neobično i nejasno. Po njegovom opisu, „to“ je jako ličilo na DS! Dugačko, oblo i nisko telo sa ogromnom haubom i velikim farovima i hromiranim branicima. Kad sam doleteo do naznačene adrese, tamo je stvarno ležao „taj“ automobil, ali to nije bio DS. Ipak, izgled tog automobila bio je jako neobičan, i što sam duže kružio oko njega i razgledao ga, to mi se on više sviđao! Kroz prljavo staklo video se enterijer koji nije sa ovog sveta… To je bio prvi susret sa mojim budućim Citroenom CX… On je bio u užasnom stanju, ali bez obzira na sve, CX se podigao i došao do moje garaže. Tad sam se zarazio Citro-virusom koji se, kao što znamo, ne leči. Posle drugog CX-a i XM-a, desilo se ispunjenje snova – u mom malom gradu u jednoj garaži 17 godina me je čekala „ona“… Boginja, 1960. godište. Tada sam se uglibio do kraja!
Dve godine sam kao svakodnevni automobil vozio Citroen CX Break iz 1986. I zimi i leti služio me je bez kvarova i sa carskim komforom. Ali, došlo je vreme kada je potreba da se sredi limarija postajala sve očiglednija. Zimski reagensi nisu baš najbolji drug starih Citroena. Jednom me je, lutajući po prostorima interneta i razgledajući fotografije originalnih Loadrunner-a, koji su mi se jako sviđali, posetila misao – a zašto ne bih napravio sopstveni CX Sixwheeler, po ugledu na originalne Tissier, ali sa pojedinim izmenama. Ta ideja mi se svidela još više i zbog toga što jako volim putovanja automobilom, a CX je najbolji upravo u toj ulozi. Tim pre – šestotočkaš! Želeo sam automobil za putovanja sa mogućnošću udobnog noćenja za troje. Dvoje dole, a treći na spratu, u šatoru koji se rasklapa iz krova. U teoriji sam već imao sve za ostvarivanje ove želje. Kao osnovu trebalo je da iskoristim moj postojeći CX Break, a u svojstvu donatora – polurasklopljeni CX dizel karavan, koji je bio u drugom gradu kod prijatelja koji jako voli CX-eve i u njih se odlično razume, i pri tome aparat za varenje koristi vešto kao svoje ruke. Nažvrljao sam u fotošopu prvu skicu budućeg Sixwheelera. Prvo sam hteo da bude kao Loadrunner, sa visokim krovom, ali je kasnije izabrana varijanta sa niskim krovom – transformerom. Proces restauracije je priča o borbi i konstantnom rešavanju ogromnog broja različitih teškoća, ali takođe i priča o drugarskoj pomoći i podršci! Da nije mnogobrojnih drugova i poznanika, ja bih, da izvinete, odustao. No, podrška prijatelja davala mi je nadahnuće i snagu u borbi s problemima, i na kraju smo uspeli! A počelo je vrlo naivno…
Našao sam na jednom sajtu detaljno opisane etape prerade i činilo se da je sve jednostavno. Odrežemo zadnji deo mog CX-a, privarimo zadnji deo donatora, dodajemo još jedan zadnji most sa vešanjem – i voilà, za pola godine bi moralo sve da bude gotovo. Dobro je da sam tad bio toliko naivan, inače se ne bih odvažio na preradu. Već je prošlo tri godine, a posla ima još mnogo! Prvo, ispalo je da je moj CX više truo nego što sam pretpostavljao i zato je obim posla narastao više desetina puta. Drugo, donator se takođe nije pokazao sjajno, te sam na kraju sa njega uzeo manje delova nego što sam planirao. Treće, odlučili smo da malo izmenimo konstrukciju našeg Sixwheelera. Morali smo od nule da radimo ceo zadnji deo automobila – nove noseće profile, nova krila, lukove, ceo pod u gepeku, nove pragove i ojačanja istih od debljeg metala. Naručen je i novi rezervoar povećane zapremine, od 95 litara. Donator krova bila je Mazda Bongo Friendee.
Čovek bez kojeg Sixwheeler ne bi bio moguć, i sa kojim me je spojila sva ova epopeja je Andrej. On je kolekcionar američkih klasičnih automobila od 30-ih do 70-ih godina prošlog veka. U njegovoj radionici radovi na Sixwheeleru su privedeni kraju, a Andrej i ja smo postali drugovi.
Prošle godine izvršeno je probno putovanje u Kareliju. Naravno, bilo je prekrasno! Sumnjao sam da će sve da prođe glatko, ali je realnost prevazišla sva očekivanja. Dobio sam zaista prekrasni kruzer za daleka putovanja! Vrlo komforan, prostran i, ma koliko smešno zvučalo, ekonomičan! Potrošnja na otvorenom pri brzini od 100km/h bila je manje od 8 litara benzina na 100km. Takođe, prijatno me je iznenadila upravljivost, koja je poboljšana: u krivinama se smanjilo naginjanje, a dodatni par točkova pozadi poboljšao je komfor prilikom prelaska neravnina. Kao rezultat dobijen je iznenađujući osećaj lebdenja nad putem. Ako se prednjim delom neravnine osećaju kao ranije, u zadnjem delu se one jednostavno rastvaraju, jer se karoserija oslanja na slobodni par točkova, dok drugi par savladava udubljenje ili ispupčenje. Uzgred, snaga fabričkog atmosferskog benzinca od 2500 kubika je sasvim dovoljna za dinamičnu vožnju. Uopšte, ponašanje se ničim ne razlikuje od običnog četvorotočkaša kad je u pitanju stabilnost. Jedino što se oseća je njegova velika dužina. Na parkingu je potrebno malo više mesta nego inače, ali ne mnogo. Dužina auta je porasla za 70cm i sad iznosi 5.65m.
Jedno od popularnijih pitanja je: „Šta je to, mrtvačko vozilo?“ Pa malo liči, šta da radim… Ali, suština je da Sixwheeler generiše oko sebe ogromnu količinu pozitivne energije i osmeha! Iz svakog vozila na putu vide se odobravajući gestovi i radosna lica, a to mnogo znači! Rado gostujemo na raznim automobilskim događajima i izložbama, a ove godine bih želeo da se dokopam ICCCR-a u Holandiji.
Kada enterijer uskoro bude kompletno sređen, ovaj veliki zeleni krokodil ponosiće se još jednom unapređenom francuskom znamenitošću – romantikom na dva sprata.
Još jedno veliko hvala Vladimiru na pomoći oko intervjua i prevoda!
Fotografije: Артëм Панченко
0 Comments