Dok je pažnja cele zemlje, Balkana i Evrope bila usmerena ka fudbalu, u Beogradu se kuvalo nešto potpuno drugačije, a u glavnoj ulozi bili su Miniji, njih gotovo stotinu. Iako dobro znamo šta se dešava kada se fudbal spoji sa Minijima i krivudavim putevima, posredi nije bio jedan ambiciozni pohod u stilu Velikog posla u Italiji. Naprotiv, između 28. juna i 1. jula održano je najveselije regionalno porodično okupljanje, jubilarna 10. Balkanska Minijada. Već u četvrtak, u Beograd su stigli prvi gosti, kako iz Srbije, tako i iz bližeg i daljeg komšiluka. Parking novobeogradskog B Hotela primio je brojne posade iz Grčke, Bugarske, Slovenije, Mađarske, Hrvatske i Crne Gore. U manjem broju, ali jednako primetni, na Minijadu su pristigli i novi i dobro poznati gosti iz Italije, Slovačke i Velike Britanije.

Prvi okrugli jubilej Balkanske Minijade počeo je tipičnim engleskim vremenom — sivim oblacima i hladnom kišom. Ipak, to nije sprečilo Mini familiju da se u punom broju okupi na novobeogradskoj Petrol benzinskoj pumpi, a zatim uputi ka predstavništvu Delta Motorsa i ka Drvengradu na Mećavniku, ovogodišnjem mestu održavanja Minijade. Kroz jesenji pljusak i maglu, gotovo pedeset klasičnih Minija, isti toliki broj New Minija i nekolicina ne-Mini servisnih automobila herojski se probijala kroz serpentine do Mokre Gore, gde ih je čekala topla dobrodošlica. Praćena emotivnim govorom predsednika Mini Kluba Srbije Vladimira Kovačevića, deseta Minijada zvanično je otvorena uz zabavu do ranog jutra, u inat kiši koja nije uspela da pokvari savršenu atmosferu po kojoj je Minijada već deset godina poznata i van granica Balkana.

Subotnje jutro za sobom je donelo vedro nebo, te su Miniji okupani suncem formirali kolonu i krenuli put Jokinog Vrela. Nagrađeni višečasovnim uživanjem u iščekivanom letnjem vremenu, Ministi su u povratku na Mećavnik ponovo ugrejali gume svojim mezimcima, posle čega ih je čekalo još jedno veče pesme i emocija. Dodela posebnih priznanja za ljude koji su ovogodišnju i mnoge Minijade pre nje učinile posebnom bila je uvertira za još jednu žurku, rođendansku tortu i automobilske razgovore do sitnih sati, pre rastanka do sledeće godine. U nedeljno jutro, gosti su uz poslednje provere svojih Minija polako krenuli put svojih domova, a nama je ostao utisak da je Mini Klub Srbije obeležio jubilej upravo onako kako dolikuje. Jer, Mini nije samo automobil — biti Minista je način života punim plućima, a stvaranje jedne ovakve porodice uspeh je velikih srca koja zajedno kucaju najglasnije. I, za kraj, velika nam je čast nam je što smo i mi postali deo nje. Do sledeće godine i do sledećih jubileja, hvala familijo!

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević