Sazrevanje uz Ajkulu
Sazrevanje uz Ajkulu
Našu posetu Nišu i festivalu NišVille zaokružili smo još jednom automobilskom pričom. Kako njen glavni akter ima tek petnaest godina, iz razumljivih razloga je pred ulaz u zgradu Banovine stigao na suvozačevom sedištu tamnoplavog Citroëna DS belog krova. Za volanom je bio njegov otac, a Luka nam je potom otkrio kako se u njemu razvila ljubav prema Ajkuli i šta je dovelo do toga da se jedna nađe u porodičnoj kolekciji.
Još pre ovog automobila, u Lukinoj porodici su se vozili i voleli Citroëni: „Tata me je navukao… Prvo je vozio GSA i pre pet, šest godina je kupio Traction Avant i uz njega, normalno, ide Ajkula — uzeo je jednu belu za rad.“ Kupivši automobil kom je sledovala kompletna restauracija, Lukin otac je od stručnjaka za Citroën DS dobio mišljenje da je mnogo isplativije kupiti vozni automobil i uložiti u njega nego krenuti gotovo od nule. U isto vreme, na oglasima se pojavio DS u Subotici, na francuskim tablama, i Luka je zajedno sa ocem otišao da ga pogleda: „Naravno, oduševio sam se. Imao je neki problem sa hidraulikom, ali nije bilo ništa opasno. Dok smo se vraćali, otac je priznao da mu se sviđa, ali rekao da je preskupa i da nema ništa od nje.“
Čuvši da je DS otišao u Francusku, Luka se pomirio se sa tim da to nije automobil koji će obogatiti porodičnu kolekciju, ali i koji će ga dovesti na malu maturu: „Dogovorio sam se sa Radojem da on nama pozajmi njegovu plavu Ajkulu da me vozi tata na maturu. Međutim, tata je krišom kupio auto, da me iznenadi. Još čujem ja malo pre ključnog trenutka zove mamu neko i kaže joj: ‘Sve je u redu, čuo sam se s Radojem’ Jasno mi je bilo da nešto spremaju… Stojimo majka i ja u dvorištu, a ono dolaze uz sviranje moja, tada neka čudna, teget Ajkula, i Radoje sa svetloplavom… Čim sam video francuske tablice, sve mi je bilo jasno. Prvo što sam rekao bilo je: ‘A otišla u inostranstvo, tata?'“ Odmah posle registracije, na koju se zbog propisa vezanih za uvoz i grešaka carinika čekalo tri meseca, cela porodica je otišla na more, bez ijednog problema, ali praćen mnogim pogledima oduševljenja. Kako nam je Luka rekao, glavni problem je bio u tome što je na carini automobil zaveden kao DS20 Schark sa motorom od 1.100 kubika, pa je tek posle šest ispravki sve bilo u redu.
Iako je ovaj DS bio registrovan u Francuskoj, na njemu se prepoznaje jedan detalj severnoameričkih Ajkula — hromom oivičeni kvadratni žuti markeri na prednjim krilima, najelegantnije rešenje američkih bezbednosnih propisa. Još jedna karakteristika ovog primerka je komplikovani, ali srećom pouzdan četvorostepeni hidraulično-mehanički poluautomatski menjač. „Za sada, uživamo u njoj. Preko zime ćemo da počnemo da radimo na hromiranim delovima, a sve ostalo kad stignemo“ otkrio nam je Luka svoje planove.
Do dobijanja vozačke dozvole Luku čekaju još tri godine, dovoljno vremena da se potpuno upozna sa svojim automobilom, njegovim funkcionisanjem, osobenostima i karakterom. Tada, kada i Luka i njegov Citroën zajedno budu bili spremni za veliku maturu, njihovo prijateljstvo će dobiti novu dimenziju, a putovanje novog vozača.
Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević
0 Comments