U ovo vreme prošle godine uživali smo u trejlerima i očekivanju najboljeg automobilskog filma još od Ron Hauardovog Rush-a. Ford V Ferrari preneo nam je okolnosti žestokog suparništva ove dve kompanije koja je započeta propalim pregovorima o kupovini italijanske firme od strane Henri Forda II. Jedna od rečenica iz palete uvreda koje je Enco uputio Henriju bila je da neće prodati Ferrari kompaniji koja pravi male ružne automobile u ružnoj fabrici. Na žalost Forda, ovo je bilo tačno. Pored toga što su njihova vozila tada važila za kvalitetna, Fordu se nije svidelo što nisu bila sinonim za uzbudljivost. Upravo to je postao glavni cilj koji je trebalo promeniti, kako ulaskom u trkački svet sa modelom GT40, tako i putem njihovih serijskih modela.

Amerika će pamtiti 1964. godinu po Mustangu, automobilu koji je ukombinovao odličan dizajn, kvalitetnu i pouzdanu mehaniku i veoma popularnu cenu. Spajanjem britanskog i nemačkog Forda 1967. godine na zahtev upravo Henri Forda II nastao je Ford of Europe, a prvi projekat na kome su radili bio je koncept novog sportskog kupea koji ni Evropu neće ostaviti bez uzbuđenja sa oznakom Ford. Projekat „Colt“ sledio je recept Mustanga isključivo u formi duge haube i kratke zadnjice, a konačno rešenje stvoreno je u obliku između fastbacka i klasičnog kupea. Ime Colt je napušteno zbog Mitsubishijevog pulena, a prelepo italijansko ostrvo uticalo je da naziv Capri bude stilizovano dodato na karoseriju i volan novog modela koji je reklamiran kao „Automobil koji ste sebi uvek obećavali“.

Ovo automobilsko uzbuđenje stiglo je i do Srđana iz Novog Sada i to spletom okolnosti u kojima ga Ford prati od malena. „Prvi koji smo imali u porodici je bio Escort ’82 godište kog i dan danas vozim. Imam čak i fotku ćaleta, mene i burazera kad smo ga kupili. Usledila je Fiesta iz 1981, pa opet Escort ali ’92 godište, tako da je samo bilo pitanje vremena kad ćemo nabaviti pravog šmekera!“, započeo je priču Srđan. Njegov brat zaslužan je za taj momenat i prava prilika se ukazala zahvaljujući njegovom drugaru iz Beograda koji voli stara vozila i koji mu je pokazao šta se sve nalazi u njegovom posedu. „Odmah se burazer zakačio za Caprija. Zelen, krov presvučen u vinil, opaka linija i to još model iz prve serije! Nije mogao da odoli“. Srđan i njegov brat su tada imali sreće jer je dotični kolekcionar imao još nekoliko klasičnih automobila u svom voznom parku i morao je da se odrekne jednog, a to je bio baš Capri. „Burazer me je samo obavestio da kupuje auto i da ću ja biti presrećan. Umro sam od smeha i samo rekao „Važi“, ali sam pao na dupe kad sam ga video!“.

Tako se od 2008. u njihovom posedu nalazi ovaj Capri proizveden 1970. godine sa motorom od 1500 kubika. Međutim, Srđanov brat ubrzo odlazi u inostranstvo i sva briga o automobilu prelazi na njega. Obzirom da na autu nije bilo nikakvog većeg posla od trenutka kupovine, Srđan se trudi da je automobil uvek zategnut i u formi, tako da mlađi brat može da uživa u vožnji svaki put kada dođe u posetu. Svakako, ostalo vreme je tu za Srđana i njegovo uživanje. Kako i sam kaže „sve na njemu je specifično, kako se sedi, duga hauba koja deluje kao da voziš čamac na putu, izgled kontrolne table i sam osećaj u vožnji automobila koji je živ i posle pedeset godina. Osećam se kao da vozim auto kombinacije svih omiljenih filmova uz koje sam odrastao, od Mad Maxa do Smokey and the Bandita i Bullitta“.

Za Srđana kao i za većinu nas, današnji automobili izgledaju jednolično. Za njega je Capri auto koji ne liči ni na jedan drugi koji se može videti u saobraćaju. „Stari automobili su specifični po tom pitanju jer svi imaju liniju da si mogao odmah da pogodiš šta je. Za mene je neprocenjivo da je Capri i dalje u saobraćaju posle toliko godina. To nije samo auto, to je zajeban auto, ima neku dušu“. Srđan ga voza uglavom po Novom Sadu i okolini i to najviše tokom lepih dana, dok je zimi garažiran. Jedna od omiljenih destinacija mu je Bezdan, te se prisetio jednog odlaska tamo: „Drugar Japanac je jednom prilikom išao sa mnom. Odlepio je. Ceo put se ložio i lupetao nešto na japanskom. Fotkao non stop. A ja vrištao od smeha i panjio Motörhead“. Međutim, Srđanu najviše prija vožnja sa njegovom ženom, kada uz muziku iz perioda kada je Carpi napravljen i laganu vožnju krstare gde god im padne na pamet, po receptu na koncept slobode koju je Mustang ustoličio za ljude s one strane Atlantika.

Autor teksta i fotografija: Miloš Nikodijević