Francuski reponja
Francuski reponja
Trendovi u automobilskom dizajnu varirali su drastično do početka osamdesetih kada su inventivne linije svedene često na dosadne oblike. Izgled kočija bez konja je osim časnih izuzetaka dizajna tridesetih uglavnom pratio istu formu sve do Drugog svetskog rata.
Ako ne računamo kratkotrajni posleratni trend nastavka proizvodnje predratnih modela, prvi drastični skokovi u estetskom smislu dešavaju se upravo tad, pa je tako Batista Farina iznenadio svet svojim prvim projektom i jednom od prvih posleratnih modernih karoserija, Cisitalia 202 SC. Jedan od prvih posleratnih trendova su bile ponton karoserije, a njih su u penziju ispratila repna peraja začeta naravno tokom zlatne ere američkog automobilskog dizajna.
Iako se zbog drastično manjih repova čini da vozači s naše strane bare nisu nagledali ovog dizajnerskog pristupa na automobilima prozivedenim u Evropi, to zapravo i nije tačno. Englezi su vozili Triumph Herald, Ford Consul i Zephyr, Hillman Minx itd. dok su recimo Nemci imali Goggomobil TS300/TS400, Auto Union 1000SP, NSU Sport Prinz i naravno Mercedes W110/111/112 odnosno čuvenog Reponju! Renault Floride, Facel Vega, Simca Veddete samo su neki od francuskih automobila sa nekom formom repova, dok je možda najzapaženiji među svima njima Peugeot 404! Iako liči na pojedine britanske modele, gene je dobio iz Italije, tačnije iz čuvenog Pininfarina studija pa tako manje čudi sličnost sa Lanciom Floridom obzirom na praksu recikliranja dizajna u formi koja na kraju nikoga ne izneveri. Lepota, proverena mehanika i udobnost privukli su uveliko francuski orijentisanog Dragana, našeg prijatelja iz Novog Sada, koji odavno u svom posedu čuva jedan fenomenalan primerak.
Među ovdašnjim ljubiteljima i poznavaocima klasičnih francuskih automobila Dragan je odavno poznat, jer ako ne računamo pojedine izolovane incidente poput kupovine Forda Capri prve serije, kroz njegove ruke prošli su brojni primerci slavnih Francuza od kojih se mnogi i dalje nalaze tu, i to u raznim stanjima. Obzirom da i sam priznaje da ne zna koliko je automobila prošlo kroz njegovo vlasništvo, odabrali smo da se usredsredimo na poznato, trenutno i možda čak i najbolje. Za tačku našeg susreta tog dana odabrana je napuštena benzinska stanica između Beograda i Novog Sada, u blizini Maradika i to u sumrak. Možda miriše na opasnost ali to je samo dok ne ugledate Draganov fantastičan beli Peugeot 404 sa belim zidovima na gumama kako vam se približava.
Sa ovim autom smo se susreli prvi put pre nekih šest godina u Draganovoj garaži kada smo pripremali pomenuti Capri za fotografisanje i od tada sanjamo dan kada će se naći pred našim fotoaparatom. Onako kako je izgledao kada je napustio fabriku izgleda i danas! Vešto čuvan i održavan, ovaj Peugeot 404 iz 1971. godine sa 1.6 benzinskim agregatom prešao je manje od 100.000 kilometara iako ne možemo da kažemo da ga Dragan čuva u garaži i izvozi samo u posebnim prilikama. Osim vikend vožnji, ovaj auto se koristi i za poslovne odlaske do Beograda ili druge neobavezne vožnje tokom nedelje, naravno kada vreme to dozvoljava. Zbog takve sveukupne brige, limarija, farba i hrom ne odaju utisak starosti, a isto možemo reći i za njegova preudobna crvena sedišta, tablu i volan.
Za automobil ovako prestižnih linija nikada ne biste rekli da su u to vreme cifre proizvodnje dostigle razmere od preko 1.8 miliona u Francuskoj, odnosno milion više proizvedenih komada sveukupno na svetskom nivou. Zahvaljujući tome, kao i prilično svedenoj i pouzdanoj mehanici koja se dokazala osvajanjem Istočnoafričkog Safari relija, ni danas nije teško pronaći delove bez obzira na to što je ovaj model počeo da se proizvodi pre ravno šezdeset godina. Čak i da sve to nije slučaj, Draganov primerak sačuvan je od zuba vremena isključivo zahvaljujući ljudskom faktoru, onima koji su se vodili, a i danas vode kao vlasnik ovog automobila. Peugeot takvu pažnju uzima sa zadovoljstvom i višestruko je uzvraća uživanjem u vožnji kojoj se pored Dragana rado vraćaju i njegovi sinovi!
Autor teksta i fotografija: Miloš Nikodijević
0 Comments