Kada su u pitanju skupovi posvećeni samo jednom modelu automobila, do sada smo bili naviknuti na Minijade, Bubijade i Fićijade. Skupovi ovih narodnih automobila uvek su posećeni i omiljeni, upravo zbog popularnosti tih automobila kroz decenije. Jedan poptuno drugačiji međunarodni skup održan je u subotu 6. oktobra i na jedno mesto je doveo vlasnike Mercedes-Benza W124 sa celog Balkana. Skup je održan u organizaciji Božidara Jeremića, o čijem ste Mercedes-Benzu A124 čitali u Nasleđu, a uz domaćine iz Srbije, gosti su pristigli iz Rumunije, Mađarske, Bugarske, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Do ideje Balkanskog W124 skupa u Beogradu došlo je kada je organizator posetio skup W124 kupea i kabrioleta u Rumuniji. Kao vlasnik koji je prešao najdalji put, Božidar je dobio privilegiju da organizuje sledeći skup W124 u svom gradu. Datum je tako određen, a Beograd je za vikend ugostio oko šezdeset ovih legendarnih Mercedesa. Tura gradom počela je u jutarnjim časovima ispred hotela Jugoslavija u kom su bili smešteni gosti skupa, a kolona Mercedesa prošla je ulicama Novog Beograda, mostom na Adi do Muzeja Jugoslavije, na prvu od dve stanice. Zatim, vožnja se nastavila do Avale, gde je druženje nastavljeno do kasnog popodneva. S obzirom na količinu automobila, planirana revijalna vožnja centrom grada zamenjena je povratkom u hotel, odakle su gosti birali svoju sledeću destinaciju — šetnju duž dunavskog keja ili prelazak na drugu stranu reke.

Na skupu su bile prisutne sve standardne karoserističke varijacije — limuzine, karavani, kupei i kabrioleti. Ipak, iako najveći broj W124 na ulicama ima četvora vrata, skupom su dominirali modeli sa dvoja, kako sa, tako i bez krova. Među limuzinama izdvajalo se nekoliko legendarnih E500, modernih klasika koji svojim performansama i danas mogu da posrame mnoge sportske automobile. Bilo da su u fabričkom stanju ili ukusno modifikovani, W124 su već godinama prepoznati kao punopravni Mercedes-Benz klasici, a beogradsko-balkanski skup je bio još jedna oda njihovom kvalitetu i bezvremenom dizajnu gospodina Bruna Saka.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autori fotografija:  Nikola Stojanović, Aleksandar Savin i Miloš Nikodijević