Novogodišnje odluke su poznate po tome što se olako donose i jako retko ispunjavaju. Poučeni time, našoj želji da tokom 2018. godine više mesta posvetimo klasicima na dva točka pristupamo veoma ozbiljno, stoga otvaramo novu godinu Nasleđa upravo jednim jedinstvenim motorom. Mirka ste već upoznali kroz jednu od prvih priča, a danas donosimo priču o njegovom velikom projektu. U osnovi, ovaj minimalistički motocikl je Honda CB750 F2 Four iz 1977. godine, ali je Mirko njoj doneo mnoga unapređenja, kako tehnička, tako i dizajnerska.

Kako nam je Mirko rekao, projekat je počeo njegovim interesovanjem za café racere, a ono je brzo preraslo u opsesiju tokom koje je svaki slobodan trenutak bio posvećen sticanjem novih znanja, prvenstveno iz oblasti mašinskog inženjerstva i programa potrebnih za projektovanje novih delova na motociklu. Tako, ideja café racera ubrzo je prerasla u nešto mnogo više od toga, i Mirko svoj motor danas naziva proto-trkačem: „To je motor sa izgledom klasičnog café racera, ali sa inovacijama i tehnologijom primerenom prototipima. Vizija savršenog motora išla je u dva pravca – dizajn i performanse. Cilj je bio napraviti motocikl na kom je sve podređeno savršenoj funkcionalnosti, i koji je dizajniran čisto i minimalistički. Svaki deo je pažljivo projektovan da ima idealnu težinu, pa samim tim i funkcionalnost, ali i savršen izgled koji je jednako lep i svrsishodan.“ Iza MessnerMoto Honde tako stoje stotine radnih sati, kako Mirkovih, tako i mnogih individualaca i malih firmi koje su na projektu sarađivale.

Ram motora je skraćen u repnom delu, i ojačan tako da primi modifikovano Öhlins monoshock vešanje, dok su svi varovi prevareni za dodatnu čvrstinu. Takođe, gornji deo rama iznad motora je isečen da bi omogućio rad na agregatu bez njegovog vađenja iz rama, ali to nije sve – zadnja viljuška je sa DOHC modela i njena tubularna struktura je oblikovana tako da se savršeno uklapa sa ostatkom rama. KTM Adventure 1290R je poslužio kao donator za nosače zadnjeg kočionog klešta, a nosač kočnice je samo jedan od mnogih delova koji su projektovani u AutoCAD-u i izrađeni na CNC mašini. Zadnja svetlosna grupacija smeštena je unutar rama i Mirko ju je sam projektovao budući da nijedno gotovo LED rešenje nije odgovaralo standardima.

Na modifikvanom ramu je telo od brušenog aluminijuma, projektovano u CAD-u kao jedinstvena forma i ručno izrađeno u Italiji uz pomoć laserom sečenog drvenog kalupa. Aluminijum je korišćen zbog svoje male težine i mogućnosti oblikovanja i završne obrade koje prate filozofiju celog motora. Što se samog oblika tiče, rezervoar je izdužen sa ciljem da mu se poveća zapremina i naglasi trkačka priroda motora, dok repni deo služi kao rezervoar za ulje sa povećanim kapacitetom, čime je omogućeno bolje hlađenje motora. Sedište je presvučeno u crnu eko kožu i to je jedino mesto na kom se nalazi MessnerMoto logo. Kućište fara prati celokupni izgled motora i u pitanju je jedinstveno LED rešenje sa dorađenim žmigavcima koji su pažljivo uklopljeni u njega. Iako komande motora važe za delove koji prođu gotovo neprimećeno na većini motora, Mirko im je posvetio jednaku pažnju kao i ostatku projekta. 3D projektovane komande napravljene su na CNC mašini od aluminijuma koji se koristi u avijaciji, a opsesija perfektnim izgledom bila je toliko velika da su svi dugmići takođe projektovani i napravljeni od nule. Cilindar prednje kočnice sakriven je ispod rezervoara, te ne remeti datu celinu. Konačno, instrument za sve vitalne podatke je Motogadget Motoscope Pro. Da bi očuvao idealne proporcije svoje Honde, Mirko je izabrao felne od 18“ sa modernim gumama. Da bi prednja viljuška sa Suzukija GSXR K7 funkcionisala sa žičanim točkom bez gubitka performansi, ceo prednji točak je pravljen od nule na CNC mašini. Sam točak je širok 3.5“ i na sebi nosi 120/70zr18 gumu. Zadnji točak je došao sa KTM Adventure 1290 R i nosi 170/60zr18 gumu. Oba točka imaju diskretne blatobrane od 3D štampane ABS plastike, dok je prednji blatobran ojačan karbonom i nerđajučim čelikom koji mu omogućava da izdrži toplotu kočnica. Cevi auspuha su prvo dizajnirani u CAD-u tako da prate izgled rama, a onda su ručno savijane koristeći drvene kalupe kao referencu. Izabran je takozvani four by four sistem, najviše zbog toga što daje još snage na najvišim obrtajima, ali i zbog zvuka koji se jednostavno ne može opisati.

U skladu sa izgledom, i motor je posebno modifikovan. Zapremina je povećana sa 736 cm³ na 836 cm³ uz pomoć modernih klipova sa kompresijom 10.5:1, jačih klipnjača, te olakšane radilice i zamajca. Gornji deo motora je dobio trkačku bregastu osovinu, ventile i opruge, a glava motora je portovana da bi sve modifikacije bile na vrhuncu funkcionalnosti. Moderno multispark paljenje sa mapom je povećalo maksimalni broj obrtaja sa 9500 na 10500, dok su za dotok goriva zaduženi Mikuni RS34 karburatori. Sva ova unapređenja prati i pumpa za ulje koja je takođe modifikovana uz pomoć posebno projektovanih rotora. Ali, Mirko tu nije stao. Naime, motor CB750 je originalno imao manu vezanu za lance, što je Mirka navelo da koristeći moderne tehnologije i materijale primeni svoja novostečena znanja i projektuje nove lance. Svu elektroniku kontroliše Motogadget jedinica sakrivena ispod sedišta, a struju daju dva litijum jonska akumulatora sa modernim sistemom punjenja.

Mirkov entuzijazam i želja ne bi bili mogući bez ljudi koji su mu tokom tri godine pomagali na projektu: „Braća Nenad i Nikola Mirković su mi prvi dali nadu da je ovaj projekat moguć i kada niko nije pomišljao da mi pomogne, prvi su ušli kao saradnička firma BeoNiN AG, i napravili prve komponente na svojim CNC mašinama. Petar Munižaba je čovek koji je svim srcem učestvovao u ovom projektu. U njegovoj radionici Motoline u Sremskoj Mitrovici je sklapan motor, on je završio sva uklapanja i fabrikacije na ramu, zadnjoj viljuški i dalje… Učestvovao je u projektu i svojim idejama i inženjerskim rešenjima, a sa još jednim majstorom je ručno savio cevi auspuha, što je bio ludački hrabar poduhvat.“ Mirko dalje izdvaja firmu Voxellab koja je radila celokupnu 3D štampu i koja mu je nesebično izlazila u susret tokom mnogih prepravki i ponovnih štampanja. Na kraju, ali ne i najmanje bitni, tu su Aca Stefanović Douglas i njegov sin Milan iz firme Douglas Tuning, zadužene za portovanje glave, mašinsku obradu delova, kao i pomoć sa savetima za sklapanje samog agregata. Svi oni su samo deo od preko dvadeset pojedinaca ili firmi koji su bili uključeni u ovaj projekat.

Izrađen sa retko viđenom upornošću i bezgraničnim entuzijazmom, MessnerMoto CB750 je zaista jedinstven primer projekta koji je izveden tačno onako kako je isprva i zamišljen. Vođen strašću i perfekcijom kao jedinim imperativom, Mirko je stvorio nešto mnogo više od café racera – motor koji sa pravom može da se nazove čudom na dva točka.

Zvanični Instagram profil MessnerMoto: https://www.instagram.com/messnermoto/

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Boris Jovanović