Jaz između digitalnih i analognih generacija čini da one starije sve češće i više gledaju mlađe sa visine, prisećajući se potpuno drugačijeg detinjstva i mladosti, u kojoj ništa nije uzimano zdravo za gotovo, a tehnologija koja je danas svuda oko nas jednostavno nije postojala. Kao jedan od najmlađih predstavnika VW scene i najmlađi predstavljač svog ljubimca u našem Nasleđu, Mladen svakodnevno beži iz stereotipa generacije rođene sredinom devedesetih godina, a beg je praćen poznatim zvukom Bubinog bokser motora.

Kako nam je Mladen objasnio, Buba je u početku je bila namenjena njegovom starijem bratu koji je o kupovini Bube razmišljao godinama. Naime, Mladenov teča je Bubu 1200J pronašao zapuštenu, ali prilično dobro očuvanu i kupio je sa namerom da je sredi i pokloni sestriću: „Jednog ispitnog roka, teča me je pozvao, rekavši mi da je Buba za Nemanju gotova i da smislim neki razlog zbog kog mora da dođe do njega. Rekao sam mu da treba da preteramo neki ormar, pa da mi javi kada završi. Dva sata kasnije, stigla je fotografija Bube.“ Tog dana kada je Buba ušla u dvorište, i Mladen je bio zaražen.

Buba je kompletno restaurirana: rastavljena do poslednjeg šrafa, ofarbana, a njen motor osvežen. Enterijer je obogaćen snažnijim muzičkim sistemom, ali izgledom ne odudara od 1976. godine, kada je ova Buba napustila fabriku u Vogošći.  Šest godina kasnije, čim je Mladen postao punoletan i dobio vozačku dozvolu, Buba je prešla u njegove ruke. Poslednje tri godine, on je svakodnevno vozi i pomalo dorađuje, ali pritom pazi da ona ne odudara mnogo od stanja u kom ju je nasledio. Jedna od najvećih izmena koju je napravio ticala se četvorokrakog volana sa poslednjih serija Bube koji mu se uvek više sviđao. Kako nam je rekao, do savršenog izgleda dele ga tri detalja — zadnji prozori koji se otvaraju, kačket za šoferšajbnu i roletna zadnjeg vetrobrana.

Kako je Mladen priznao, njegov brat se ponekad vrati staroj ljubavi: „Kad god nađe malo vremena, pita me da mu je dam na koji krug.“ Sa druge strane, Mladenovi krugovi su mnogo veći, posebno u jeku sezone skupova. Naime, prvi skup na koji je otišao bio je u Banja Luci i sa njega se vratio oduševljen, što ga je motivisalo da leto provodi na putu, u Bubi. Ove godine planira da ispuni veliku želju i Bubu odveze u Vogošću, a najduži put koji razmatra je onaj za Prag: „Videćemo da li će sve da se poklopi, ili ove ili sledeće godine. Nema veze što je daleko; samo polako, Buba je to.“ Na pitanje kako kao dvometraš vozi Bubu, Mladen je odgovorio da mu visina ne predstavlja nikakvu prepreku, a da čak i spava na njenoj zadnjoj klupi.

„Kod starih automobila, ne samo Bube, volim taj osećaj kada se pojaviš na putu i kada se čovek okrene za tobom i nasmeje. Ili u gradu, kada isto tako nasmeješ nekoga pretrpanog obavezama i problemima.“ izdvojio je jedno od najlepših iskustava koje svakodnevno doživljava, ni sam ne skrivavši osmeh. U radost koju Mladenova Buba širi uverili smo se i ranije, u vožnji do Bečeja, a još jednom smo je potvrdili u malom krugu oko Beograda.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević