Hiljade ljudi i desetine oldtajmer klubova sa kojima smo došli u susret u periodu kada distanca nije bila preporuka, jedno su od naših ličnih blaga koje nam je rad za Autoslaviu podario. Iako kod većine njih provejava slična filozofija druženja i okupljanja koja neizostavno uključuje i njihove automobile, pomoć pri popravkama i restauraciji, pa čak i porodična druženja, ekipa Mini kluba Srbije se nekako spontano izdvojila među svima. Njihovo zajedništvo i organizacija međunarodno priznate Balkanske Minijade je svakako doprinelo tom X faktoru koji mi lično vezujemo i za prosek godina članova ovog kluba koji je sličan našem. Danas je naše druženje preraslo u obavezno nedeljno viđanje utorkom u garaži kluba, a tu su i česte spontane vožnje, pa i žurke.

Svemu ovome nije odoleo ni naš prijatelj Nemanja iz Bara. Iako zakleti Cokulaš koji svoj R4 ne bi dao ni za šta na svetu, nije ostao ravnodušan na reči njegovog kuma. „Glavni i odgovorni krivac za kupovinu Minija je kumara Milan Dabanović, jer mi je pokazivao i hvalio se fotografijama kako se druže i kakva je atmosfera na druženju sa MKS“, iskreno je započeo Nemanja. I zaista, upravo je taj ljudski faktor ono vezivno tkivo koje nakon svih sjajnih vožnji i priča o Miniju u centar stavlja dobar provod i prijateljstvo. Tradicija Balkanske Minijade duža je od decenije i kroz taj dobar provod i prijateljstvo prošlo je mnoštvo domaćih ali i stranih vlasnika i ljubitelja Minija koji se na kraju juna svake godine vraćaju u Srbiju po sledeću dozu dobre energije.

Prijateljstvo MKS i Mini kluba Bar učvršćeno je 2016. godine kada je mala ali odabrana grupa iz MKS posetila Barane. Povod da se svake godine organizuje vožnja do Bara dao je i skup u organizaciji Oldtajmer kluba Bar koji postoji od 2017. godine. „Posle svih tih priča, kažem kumari da mi nađe Minija da kupim pošto želim da se priključim ovoj Mini Familiji, skupu genijalnih ljudi, drugova i prijatelja. Nedugo poslije toga još dok sam bio na brodu, kumara mi šalje slike žutog Minija iz Podgorice kog je prodavao Igor Milačić. Tu sam se zaljubio na prvi pogled i odmah ga kupio. Odmah sam stvorio sliku kako bih volio da izgleda, a to je ovaj trenutni izgled. Ostalo je još samo da se pretapacira enterijer u crnoj boji, kombinacija kože i alkantare i da se preko krova nalijepi mat crna aplikacija britanske zastave“.

Kako sam Nemanja kaže, auto je u osnovi Austin 1000 iz 1971. godine ali sa motorom od 1100 kubika iz Speciala, kao i da je u startu bio u dosta dobrom stanju i kondiciji. Na njemu su dodate neke stvari za koje direktno može da zahvali članovima Mini kluba Srbije, kao što su izduvna grana od Coopera za koju je zahvalan Nanetu, dvogrli karburator HS2 gde jedno hvala šalje Vladimiru Kovačeviću, dok je preko Bajlonea došao u posed Marshall maglenki koje su mu jedan od najmilijih detalja na automobilu. Urađena su i proširenja i distanceri, točkovi su standardne desetke, a tu je i klasičan mali volan. „Što se tiče vožnje Minija, nemam za sad neke avanture, još se upoznajemo Ali volim da kažem za njega da je karting! Iskreno, trebalo mi je malo adaptacije i vremena da se naviknem na vožnju poslije Renoa 4 koji pliva po putu i upija sve rupe i neravnine. Mini je agresivniji, tvrđi i prava sportska atrakcija“.

Zahvaljujući Bojanovim sjajnim fotografijama danas smo bili u prilici da vam ovu priču prenesemo tačno šest godina nakon što smo i mi sa Autoslavie upoznali Mini klub Srbije. Tu godišnjicu obeležavamo samo na ovaj virtuelan način iz svima poznatih razloga, ali se nadamo da ćemo sledeću već dočekati na nekoj žurci, evocirajući fantastične uspomene sa Balkanske Minijade i skupa Oldtajmer kluba Bar!

Autor teksta: Miloš Nikodijević
Autor fotografija: Bojan Bracović