Samo iskreni zaljubljenik u italijanske automobile može da razume osećanje koje donosi trenutak okretanja ključa u kontakt bravi. Momenat nesigurnosti i istovremenog nepopravljivog optimizma kada motor startuje i točkovi se zakotrljaju, čine svaku vožnju uzbudljivom kao da je prva.

Reski zvuk malolitražnog motora uz laganu karoseriju retko koga ostavljaju ravnodušnim, posebno kada se radi o malenom roadsteru čiji logo pokazuje crveni krst pored grba porodice Viskonti. Kada u sve to prste umeša Pininfarina i to gospodin Batista Farina kao njegov poslednji projekat, onda shvatate koliko je Alfa Romeo Spider važan element automobilskog odrastanja u kome istorija neće pamtiti ulične pošalice o kvalitetu ove marke. Ostaće samo slomljena srca i uzdasi koje je tokom skoro trideset godina proizvodnje ova uzdanica otvorenog krova i sportskog srca mamila gde god da se pojavi.

Sve ovo privuklo je i Dragana iz Novog Sada koji u oldtajmeru voli da vidi dopadljivo umetničko delo. Svoju ljubav prema automobilima nije raširio na neku poveću kolekciju pa ističe da je njegov prvi oldtajmer zapravo bio Kadett B na koji je u to vreme gledao kao normalan svakodnevni auto. Prvu i pravu ljubav ostvario je pre nekih dvadesetak godina kada je nemačka marka kao valuta i dalje bila aktuelna i to kada je preko oglasa u mestu pored Kragujevca naišao na Alfa Romeo Spider Coda Tronca / Fastback iz 1978. godine koji je prethodni vlasnik dovezao iz Nemačke. Kupovina je dogovorena bez razmišljanja te je Dragan došao u posed svog prvog umetničkog dela na četiri točka!

Smisao posedovanja i uživanja u jednom ovakvom oldtajmeru za Dragana ne bi bilo kompletno ukoliko automobil nije originalan, odnosno onakav kakvim ga je fabrika osmislila. Stoga se o svojoj Alfi Spider 1300 brine upravo tako, ofarbana je dva puta, drugi put u originalnu fabričku nijansu. Delove je uvek nabavljao isključivo originalne, kako sam kaže dosta toga je kupljeno na sajmu oldtajmera u Padovi kao i u Nemačkoj, bez obzira što su njihove cene na pomenutim manifestacijama drastično skočile poslednjih godina. Zamenio je i pokretni platneni krov iako je stari bio pristojan, sve u želji da auto bude u što boljem stanju. Ističe da do sada problema sa autom nije bilo, što ide u prilog tezi da se najviše kvare automobili koji se ne održavaju.

Iako ističe da poslednjih godina pređe oko 1000 kilometara godišnje, ranije nije prezao da se Alfom uputi i na neki dalji put, bilo to do Zlatibora, Crne Gore, Perasta, Maribora i sl. Automobil je lagan i upravljiv, a sa četiri disk kočnice se i zaustavlja bez problema što ovakva putovanja čini nezaboravnim kako za njega, tako i za njegovog sina Vladu. Ističe i tablu koja je napravljena u limu kao na prvoj seriji što mu pričinjava izrazito zadovoljstvo tokom svake vožnje. Išao je i na skupove oldtajmera, s tim što ako izuzmemo ovu godinu, smatra da je scena poslednjih godina blago usporila, te mu se generalno odlazi na neke susrete na kojima do sada nije bio.

Dok je Nikola fotoaparatom krotio divlje Alfine uglove i detalje, razgovor sa Draganom i Vladom smo lagano privodili kraju uz naravno opasku koju čujemo često od skoro svakog vlasnika nekog oldtajmera, a to je pažnja koju oni izazivaju kod prolaznika. Dragan je tako istakao priču iz perioda nakon kupovine automobila, kada ih je Lemi iz Novog Sada uvukao u skupove i celu priču, te su na jednom susretu prisustvovali sceni na putu između Beograda i Valjeva gde je jedan od učesnika u saobraćaju fasciniran kolonom oldtajmera izgubio pažnju i zamalo napravio lančani sudar. Svakako mi više preferiramo sudare romantične prirode, pa za kraj preporučujemo da osvežite sećanja filmom Diplomac!

Autor teksta: Miloš Nikodijević
Autor fotografija: Nikola Stojanović