Oni koji gaze četvrtu pa i petu deceniju često imaju utisak da smo juče dočekali sadašnji milenijum. Stariji među njima evociraju uspomene na nekadašnju SFRJ, mlađi nalaze lepa sećanja u osećaju zajedništva koje je krasilo pozne devedesete, a i većina ljubitelja automobila se slaže da su četvorotočkaši postali manje zanimljivi nakon 2000. godine. Talas interesovanja za oldtajmerima pretvorio se u cunami poslednjih desetak godina, a to je povuklo i sve one jangtajmere rođene osamdesetih i devedesetih. Odabrani među njima nisu morali da čekaju četrdeset i više godina da bi dosegli status klasika, već samo da se strpe dok porastu oni koji su ih zavoleli kao deca.

Među tom decom na prelazu u novi milenijum našao se tada šestogodišnji Saša iz Podgorice. Očev izbor pri kupovini automobila te 2000. godine pao je Renault 19 1.4 hečbek. Koliko god taj model sa tim motorom bio u senci automobilske istorije, Sašu je formirao za ceo život. Na njemu je naučio da vozi, stekao je puno lepih porodičnih uspomena na zajedničkim putovanjima, mažen je i pažen porodično, pa je čak i jednom farban da bi opet izgledao kao nov.

Taj Renault je Sašu čekao i nakon punoletstva i polaganja vožnje, kada je postao odlična podloga za sređivanje koje se kod njega dugo krčkalo. Sašina želja bila je da auto izgleda kao verzija sa 16v, a radove na automobilu započeo je još sa 17 godina kada je fabrički motor zameniio sa onim od 1.7L zapremine sa 107 konjskih snaga. Auto je tada postavio na O.Z. petnaestoinčne felne, spustio ga koristeći vešanje sa verzije 16v, ubacio komplet kadice sa istog najprestižnijeg modela i još mnogo toga. Tokom 2015. godine je dostigao novi stepenik kada je od slupanog Megana Coach pronašao odličan 2.0 16v motor. Dobitak na performansama pri 200 km/h koštao ga je gubitka automobila u saobraćajki koja mu je srušila sve snove. Srećom u nesreći, samo je taj R19 bio gubitak.

Ova priča dobija srećan kraj, ili bolje rečeno novi početak. U želji da ostane uz R19 kao automobil svog detinjstva i mladosti, Saša se setio da jedna garaža u Pljevljima krije savršen Chamade i to fabrički 1.8 16v sa 135 konjskih snaga! Obzirom da automobil nije vožen nekih 5-6 godina, to je bilo dovoljno indicija za Sašu da će sa vlasnikom moći da dogovori kupovinu. Auto je izgledao kao nov i kao takav jedini je bio adekvatna zamena. S obzirom na to da se radilo o odlično očuvanom modelu s vrha fabričke game, Saša je shvatio da taj auto mora da bude njegov.

Nije prošlo ni par dana nakon kupovine, a originalni motor je već odložen sa strane i ubačen pomenuti 2.0. Tako je Saša ostvario sve svoje snove i zapravo tek tada počeo zaista da uživa. Kaže da se auto vozi veoma precizno uz fabričko sportsko vešanje, krivine drži kao pegla, a da pritom nije izgubio ništa na udobnosti. Motor uparen sa JC5 menjačem prenosi snagu na put, kako Saša kaže – nenormalno! Uz sve to, moramo da priznamo da tako i izgleda!

Autor teksta: Miloš Nikodijević
Autor fotografija: Rale Radonjić