Pronalaženje starih automobila za rubriku Nasleđe ne ide baš uvek lako. Ostarelih četvorotočkaša svakako ima, ali je naša želja ipak prvenstveno usmerena na one najbolje sačuvane, originalno ili sa ukusom restaurirane, ili pak one sa odličnom pričom kao što je prošlonedeljna o Lukinom Pežou 305. Do sada se nismo previše trudili da objavimo zvaničan poziv vlasnicima da se sami jave, isključivo iz straha od neprijatnosti ako bismo nekome morali da saopštimo da se njegov automobil ne uklapa u ono što smo smislili. Doduše, nikada nismo bili imuni na samoinicijativu vlasnika oldtajmera, pa je tako trend samostalnog javljanja koji je pokrenuo Ivan sa Pežoom 504, nastavio Nebojša iz Niša koristeći #autoslavia hashtag na Instagramu. Zagolicani njegovim fotografijama, poželeli smo da saznamo nešto više i o njegovom Pežou 504, a on nam je sa zadovoljstvom izašao u susret.

Posao koji Nebojšu tera na put do severnoameričkog kontinenta, odvaja ga svake godine od voljene domovine u periodu od šest meseci. Moćna drumska krstarica koju tamo vozi, izrodila je potrebu za nešto finijim automobilom kada na red dođe ostalih šest meseci koje provede u Srbiji. Složićete se, prva asocijacija za prefinjenost i udobnost su svakako francuski automobili, te je pre izvesnog vremena, potraga za jednim ubrzo i započeta. Povratak iz Amerike i pretraga oglasa prvo su ga naveli na jedan Citroën BX19 GTi sa automatskim menjačem i 122 konjske snage. Odmah zatim je kontaktirao Petra, njegovog prijatelja iz ranog detinjstva, koji je sa zadovoljstvom otišao da pogleda automobil, ali se ispostavilo da je dotični BX bio potpuna katastrofa.

Vreme je prolazilo, šanse da se pronađe neki odličan stari Francuz su delovale sve manje, dok mu nekoliko nedelja pred ponovni odlazak na drugi kraj sveta Petar nije poslao sledeću poruku: „Nele, znaš li kako izgleda Pežo 504?“. Iako ga se prvenstveno seća kao starijeg automobila sa ozbiljnim i relativno četvrtastim farovima, Google pretraga mu je otkrila i verziju sa duplim okruglim u koje se Nebojša istog momenta zaljubio. Bez previše informacija, Nebojša je dao Petru zeleno svetlo da ispita o čemu se radi. Već prvi sat očekivanja povratne informacije je trajao previše dugo, a ne tri dana koliko je Petru bilo potrebno da se oglasi: „Ako me poznaješ i veruješ mi onoliko koliko ja verujem tebi, šalji ostatak novca, automobil je uzet!“. Sutradan su usledile i fotografije koje su Nebojšu ostavile bez teksta: Prelepi 504 sa automatskim menjačem, standardnim branicima iz poslednje godine pre promene američkih bezbednostnih propisa koji su zahtevali one uvećane i nečuveno ružne, cajgeri sa zelenim pozadinskim osvetljenjem, polovina krova u Landau maniru koji je najverovatnije jedina neoriginalna dorada s obzirom da nosi značku koja se sreće na Chervrolet Monte Carlu, ali i upravo ona četiri okrugla fara u koje se Nebojša zaljubio, standardna za primerke rezervisane za američko tržište.

Ubrzo je stiglo i pojašnjenje. Petar se požalio svom prijatelju kako je propao lov na Citroëna i još nekoliko francuskih klasika, te da je Nebojša sada već pomalo razočaran. Sve to je bilo dovoljno za njegovog prijatelja koji je razumeo frustraciju, pa mu je saopštio da se u komšiluku nalazi jedan Peugeot 504 koji bi možda mogao biti i na prodaju. Pošto nije bilo potrebe da se stide kucanja na vrata, otišli su, predstavili se i upitali za auto. Mlađi čovek ih je upoznao sa sjajnom pričom koju je automobil nosio. Radi se o modelu napravljenom 1973. godine, a prve godine života je proveo uz vlasnika iz Masačusetsa što i dan-danas svedoči nalepnica u donjem desnom uglu šoferšajbne. Nakon kratkog perioda tokom kojeg je Pežo 504 bio relativno česta pojava na američkim putevima kako istočne, tako i zapadne obale, izvesni gospodin Jović ga je otkupio, te je 1976. godine, kao poklon njegovoj ženi za koju kažu da je bila mis Jugoslavije, Pežo stigao u Niš.

Od gospodina Jovića do sadašnjeg vlasnika, mladića koji je stajao ispred njih, prošlo je dosta vremena i proživljenih emocija, ali je na kraju automobil ipak uspešno završio u Nebojšinoj garaži. S obzirom da deo godine koji provodi u Americi odnosi i lepše vremenske prilike, Nebojša nije mogao da odoli da se njima provoza i tokom zimskog perioda i tako za nijansu podigne broj pređenih milja koji trenutno iznosi 95.000. Zbog boravka u SAD tokom proleća i leta, nije imao prilike da odlazi na skupove oldtajmera, ali kaže da je osećaj vožnje i interakcije sa prolaznicima i drugim vozačima neverovatan, da ga svakog dana bar jedna osoba zaustavi sa brojnim pitanjima o automobilu. Doduše tako je naišao i na one koji su imali sačuvane delove i bili spremni da mu ih poklone. Ono što mu je u početku bilo neobično, sada mu predstavlja zadovoljstvo, kao i misao koja postepeno narasta ka odluci da automobil vrati na severnoamerički kontinent gde je originalno bio i kupljen, ne bi li u istim osećanjima i doživljajima mogao da uživa tokom cele godine.

Autor teksta: Miloš Nikodijević
Zahvaljujemo Nebojši na fotografijama!