Tokom devedesetih, a čini se najviše na Balkanu, BMW je dostigao vrhunac svoje reputacije čiji koreni sežu do Bader-Majnhof grupe i sedamdesetih godina. Delom zbog vozača, a delom zahvaljujući dizajnu i performansama, limuzina koja je tada ulivala najveće strahopoštovanje na drumu bila je aktuelna Serija 5 sa oznakom E34. U detinjstvu, Miloš je na BMW gledao kao na automobil koga se treba plašiti, ali kako je odrastao, taj strah je iščezao: „Kao dijetetu devedesetih koje je raslo na Balkanu, veoma rano mi je stvoreno strahopoštovanje prema bavarskom proizvođaču. Kasnije, uz odrastanje i sazrijevanje od tog strahopoštovanja nestao je strah a rodila se ljubav tako da je to preraslo u pravu ljubav i poštovanje.“ Pre tri godine, kupovinom jednog modernog klasika, Miloš je došao do automobila uz koji je nekad odrastao: „Uspio sam da nađem primjerak dostojan ostvarenja želje. Bio je to jedan rijetko zdrav E34, oznake 520i, sa poznatim rednim šestakom od 2000 kubika, 24 ventila i skromnih 150ks, koji je bio u jako dobrom zdravstvenom stanju, uz mali nedostatak ljubavi i nježnosti koje sam ja jedva čekao da mu pružim.“

Spreman za sve radove, Miloš je odmah nakon upoznavanja prionuo na ulaganje i dotjerivanje. Kako nam je rekao, ništa nije bilo forsirano, niti rađeno na brzinu i težilo se onome što najviše voli da vidi kod automobila iz tog doba, a to su originalnost i očuvanost: „Odmah su nađene fabricke felme, opjeskarene i ofarbane, pa na njima montirane Continental 225/60-15 gume, koje su bile skuplja fabrička opcija. Potom su sređeni svi vitalni djelovi vezani za kocnice, motor i trap, a takvo ulaganje uopšte nisam ni doživljavao kao trošak jer se radilo o potrošnim stvarima koje je kad-tad trebalo zamijeniti a vanrednih ulaganja vezanih za nepredviđene kvarove maltene da nije ni bilo.“ U potrazi za delovima koje je trebalo izmeniti uvek se težilo najboljim, pa je Miloš tako uspeo da pronađe M-Tech 2 volan od 370mm, zadnju Hella blendu i kožna sedišta iz E32. Radovi na automobilu za njega su predstavljali uživanje, a isti osećaj ga prati i danas, što znači samo jedno — ljubav i predanost ovom automobilu ne jenjava.

Lepota modernih klasika najviše se ogleda u tome što su oni potpuno upotrebljivi i pouzdani, te često pružaju isto što i par godina stari automobili, ali i više od toga. Miloš je zato kupio BMW sa namerom da najbolje iskoristi sve što njegov BMW pruža: „Kad sam ga uzeo nisam imao namjeru da ga parkiram i čuvam, planirao sam da ga vozim i uzivam u njemu jer osjećaj vožnje koji mi pruža je, usuđujem se reći, bolji od osjećaja koji mi pruža F10 kojeg takođe posjedujem. Jednostavno sva ta udobnost, ta sofisticiranost, stil i kvalitet izazivaju najljepše emocije. Bilo je prelomnih momenata kada sam se pitao da li je bolje da ga parkiram i čuvam, tako možda i očuvam njegovo stanje i vrijednost ali jednostavno to me ne bi ni djelimično ispunilo kao svi ti momenti provedeni u vožnji. Jedan od tih prelomnih momenata je bio kad sam odlučio da u njega  stavim sekvent plin. Iako sam se dugo tome protivio i želio da sačuvam originalnost, opet sam na kraju rekao sebi da sređujem auto za sebe, to što žrtvujem je malo brzine i par negodovanja drustva ali dobijam mnogo kilometara zadovoljstva u vožnji.“

Ostavši čvrsto pri stavu da je njegov BMW vozačka mašina, a ne ukras za garažu, Miloš je zajedno sa svojim Bavarcem krenuo na put duž celog kontinenta: „Ni na tren nisam posumnjao da će me iznevjeriti kad sam sa njim krenuo na put po Evropi dug 6.000 km prolazeći kroz Amsterdam, Brisel, Pariz i mnoge druge evropske gradove koji polako zaboravljaju zvuk rednog šestaka. Na tolikom putu nisam vidio još neki E34, a ljudi su ga baš zagledali i bio je rado viđen.“ Svako dugačko putovanje za sobom nosi i određenu dozu rizika, ali i pravi prilike za priče koje će se godinama pamtiti: „Platio sam malu cijenu jer sam imao kontakt u zadnja vrata sa vozačeve strane kada me je jedan Parižanin u trenutku nepažnje udario. Međutim, nisam se čak ni mnogo iznervirao, već sam rekao sebi – eto taman razloga da ga cijelog lakiram, da ne gledam više haubu istačkanu od kršića, malko zakačene branike i blatobran, a sve to samo po sebi bi bilo malo da bi se lakirao maltene zdav auto. Čak nismo ni zapisnik radili već sam punog srca rekao: ,bolje da ti udare u auto u Parizu nego da je zdrav parkiran ispred kuće!'“ Vodeći se time, Miloš i ove godine planira avanturu, ali sa mnogo većim oprezom, jer je BMW sada ofarban.

U protekle tri godine, Miloš se potpuno saživeo sa svojim BMW-om i ceni svaki trenutak koji provede uz njega: “ Jednostavno ja mnogo uživam u tom autu. Uživam u osjećaju sigurnosti kada mu priđem i uprem taster za daljinsko otključavanje koji je star 26 godina, a on otključa auto, kad okrenem ključ, a on se upali i bez vibracija i čujem muziku svih 6 cilindara. Kad jednostavno sve radi kako treba jer ne postoje razlozi zašto bi to bilo drugačije. Uživam u ponašanju tog auta na putu, laganom uvijanju, udobnosti, mekom šaltanju, u svim njegovim manama i vrlinama. Nadam se da ćemo se družiti još dugo dugo, i da je ovo tek pocetak naše priče.“

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Rale Radonjić