Bilo da samo tražite svoj novi porodični, sportski ili transportni automobil, ili ste automobilski fanatik koji redovno prati dešavanja u svetu na tri ili četiri točka, salon automobila u Ženevi je jedan od onih koje vaša pažnja neće propustiti. Priroda našeg sajta nema previše veze sa aktuelnom automobilskom industrijom koja na tom mestu poput pauna širi svoje perje, ali ovogodišnja smotra ipak ima svoj izuzetak.

Izlaganjem kultnog modela Isabella coupe, legendarni nemački proizvođač Borgward koji je sa automobilske mape nestao daleke 1961. godine, najavio je uzbudljive planove za svoj povratak u vidu čitavog spektra inovativnih modela, od kojih će prvi biti predstavljen na ovogodišnjem sajmu u Frankfurtu. Ta činjenica je bila dovoljan povod da se podsetimo veličanstvenih istorijskih trenutaka koje ova, sada vaskrsnuta kompanija pamti.

Kada je prodaja obustavljena leta 1961. godine, to je ujedno označilo i kraj jedne ere istančanih inženjerskih i dizajnerskih dostignuća koja su pred sam kraj proizvodnje bila znatno umanjena. Između 1919. i 1961. godine, osnivač kompanije Carl Friedrich Wilhelm Borgward napredovao je od sina trgovca ugljem do korporativno-automobilskog carstva koje u stopu pratilo neka od najvažnijih imena u poslu. Pedesetih godina prošlog veka, Borgward je predstavljao trećeg proizvođača automobila u Nemačkoj sa spektrom malih, automobila srednje klase, onih luksuznih, kao i lakih i težih komercijalnih vozila. Automobili su smatrani inovativnim, svežim i luksuznim, bili su izuzetno elegantni, inženjerski precizni i naravno pouzdani. Među najuspešnijim modelima istakli su se Hansa 1500, P 100 i možda i najpoznatija Isabella, prelepi auto srednje veličine koji je ujedno bio i pionir priuštivih automobila u datoj klasi.

Od 1924. godine i jednostavnog i pristupačnog dostavnog vozila pod imenom Blitzkarren, koje je donelo revoluciju u tadašnjoj nemačkoj Pošti i maloprodajnoj industriji, do Goliath Standarda, minijaturnog dostavnog vozila na tri točka koje masovno podmirivalo poštanske potrebe u Poljskoj, Borgwardova internacionalna karijera bila je započeta. Postavši direktor Hansa Lloyda AG i integracijom sa Goliathom, mali trotočkaš je unapređen, a Borgward proširio ponudu i na nešto veća vozila. Internacionalni karakter pospešila je lokacija fabrike u Bremenu s obzirom na blizinu luke u Bremerhavenu. Automobili, kamioni i veliki kontejneri popunjeni rezervnim delovima, slati su brodovima širom sveta. Borgwardov katalog iz 1959. godine zabeležio je preko 2.200 autorizovanih dilera i radionica širom sveta: Evropa, Afrika, Amerika, Australija i Azija. U potražnji su se posebno isticale zemlje Beneluksa, kao i Švajcarska i Švedska, dok automobile ove marke pamti i prostor nekadašnje Jugoslavije što dokumentuje i ova razglednica iz Malog Lošinja.

1924. Borgward Blitzkarren

U godinama nakon kraja Prvog svetskog rata, Carl F. W. Borgward je kao dvadesetdevetogodišnji inženjer poželeo da dizajnira i pravi automobile. Ta želja je požrtvovanim radom ostvarena 1924. godine putem čuvenog Blitzkarren vozila, što u prevodu znači Munjevita kolica. Ova pristupačna trokolica omogućila je lagan gradski prevoz mnogima, te je do kraja dekade popunila 25% tržišta lakih komercijalnih vozila. Borgwardov partner, biznismen Wilhelm Tecklenborg, prodaje licencu za Blitzkarren nemačkoj Reich pošti koja ga je koristila za prikupljanje pošiljki iz bremenskih poštanskih sandučića. Zanimljivo je spomenuti da su ovom mališanu, zaposleni u kompaniji nadenuli ime Liliput, dok je Borgward kao entuzijasta i mislilac sa specijalnom dozom ironije, odlučio da će ime Goliath mnogo bolje pristajati modelu koji će ga naslediti. I zaista, četiri godine kasnije bio je to primarni izbor mnogih pekara, farmera, trgovaca i ostalih malih industrijalaca.

1949. Borgward Hansa 1500

Iza Drugog svetskog rata ostalo je puno problema zbog kojih su i svi veći proizvođači automobila iz ratom pogođenih područija, odlučili da inicijalno nastave za proizvodnjom popularnih predratnih automobila. Taj koncept nije zadovoljavao gospodina Borgwarda, posebno nakon što je uvideo novi ponton oblik karoserije koji je u to vreme bio popularan u SAD. Iz takvog razmišljanja, simbolično sa današnjom pričom o obnovi brenda, na salonu u Ženevi 1949. godine predstavljen model Hansa 1500. Radilo se o prvom evropskom automobilu sa ponton karoserijom i integrisanim krilcima, koji je do 1954. godine pravljen u četiri verzije sa dvoja vrata, limuzina, kabriolet, karavan i dostavno vozilo, a tu je bila i limuzina sa četvora vrata.

1952. Goliath GP 700E

Glavna pokretačka ideja Carla Borgwarda bila je da ili tehnologijom, ili idejnim konceptom bude pionir na tržištu. Težnja ka novim rešenjima našla je svoj ishod i u modelu čija premijera se desila 1952. godine. Goliath GP 700E doneo je tehnologiju koja nije primenjivana u masovnoj automobilskoj industriji sve do kraja 20. veka. Tada, pedeset godina ranije, Borgward je bio prvi entuzijasta koji je shvatao potencijale sistema za ubrizgavanje goriva. Takvi sistemi su mogli značajno da unaprde vožnju, a smanje potrošnju i emisiju štetnih gasova. Zbog ovoga, Goliath GP 700E je predstavljao instant senzaciju kao prvi masovno proizvođeni automobil sa direktnim ubrizgavanjem goriva, sa tada neverovatnom, 30% manjom potrošnjom goriva u poređenu sa verzijom koja sadrži karburator.

1953. Borgward Hansa 2400

Po mnogima, manuelni menjači kvare utisak vožnje unutar luksuznog segmenta automobila, što je tada i Borgward shvatao i stoga tržištu ponudio Hansu 2400 kao prvi evropski automobil sa automatskim menjačem.

1954. Borgward Isabella

Apsolutna ikona kompanije nastala kao kombinacija nemačke strasti za preciznim inženjeringom, sa funkcionalnim i prelepim dizajnom, ispraćena je adekvatnim zanosnim imenom Isabella. U to vreme, bilo je očekivano da standardni porodični automobili srednje veličine sadrže dovoljno mesta za petoro putnika i prtljag, ali su zato njihovi enterijeri bivali monotoni koliko je treznom čoveku dosadno u društvu pijanaca. Borgward je odlučio da uništi ovu praksu zastupljenu kod konkurencije, stvaranjem atributa koji se uglavnom nalaze u luksuznim automobilima, sportski karakter, veliki prostor, pouzdanost i opštu poželjnost. Motori sa 50 i 75 konjskih snaga ispraćeni su kasnijom coupe izvedbom, ali tu nije bio kraj jer je usledila i kabriolet verzija, kao i karavan, što je rezultiralo ukupnom prodajom od preko 200.000 primeraka, a to je petina svih Borgward vozila ikada proizvedenih.

1959. Borgward P 100

Za Carla Borgwarda ustručavanje nije bila opcija. Iako ga je brzopleti i pomalo glavom kroz zid stav lošeg poslovanja kasnije koštao zatvaranja kompanije, automobilski svet će ga ipak pamtiti i kao čoveka koji stoji iza velikog šestocilindričnog P 100 modela sa kojim je uspeo da uklopi komfor i bezbednost u podjednakoj meri, sa specifikacijama koje su impresivne i danas. Radi se o prvom nemačkom automobilu sa tada revolucionarnim samo-podesivim pneumatskim ogibljenjem, koje je vozilo održavalo na istom nivou bez obzira na kapacitet opterećenja ili uslove vožnje.

Ultimativni test i dokaz

Ne postoji bolji dokaz kvaliteta i marketinški potez za jednu automobilsku kompaniju, od uspeha u trkačkim vodama. Gospodin Borgward je i to dobro znao pa je na krilima pozitivnih kritika koje su ispratile premijeru modela Hansa 1500, odlučio da od njega stvori i trkačku verziju. Prvobitni uspesi i dvanaest internacionalnih rekorda postavljenih u Francuskoj, poslužili su kao motivacija za izradu nove šasije i 1.5L motora za sezonu 1953. godine. Prerađeni motor sa duplim Solex karburatorima nagurao je 110 konjskih snaga, 10 više od Poršeovog Spydera. Na hiljadu kilometara dugoj trci Nirburgringa, Hansa 1500 RS završila je treća, odmah iza 4.5L Ferrarija i Jaguara.

Novi rekordi coupe Hanse stigli su putem modela 1800 sa dizel agregatom, što je ujedno i prva kombinacija te karoserije i motora koja je dostigla brzinu od 155 km/h već tokom prvog testa, dok je u maju 1953. godine pri prosečnoj brzini od 140.72 km/h pređena distanca od 2000 kilometara.

Iako se Borgward povukao iz auto-moto sporta 1958. godine, vrhunski RS motor poslužio je kao idealan izbor za tada novonastalu 1.5L Formulu 2. Čuveni Stirling Moss je tada vozio Cooper-Borgward sa datim motorom i postigao četiri pobede u prve četiri trke. Formula 2 mu nije značila previše u datom trenutku, ali to je bio slučaj sve dok nije oprobao malopre pomenutu mašinu.

Novi početak

Spominjanjem činjenica o lošem poslovanju i bankrotu kompanije, pređašnja priča lako može da padne u drugi plan, što bi posebno bilo nepotrebno danas kada unuk nekadašnjeg osnivača i vlasnika Carla – Christian Borgward, obnavlja kompaniju sa novom-starom misijom. Frankfurtski salon će nam pokazati na čemu su to on i njegov poslovni partner Karlheinz L. Knöss radili u prethodnih sedam godina, ali sudeći po zvaničnom press materijalu kompanije, inspiracija od pređašnjih modela će pre stići u obliku kombinacija vrednosti koje su oni nosili, nego u vizuelnom smislu.

Da je kompanija opstala tokom ovih nešto više od pedeset godina, Borgward bi danas drastično odmakao od onoga kako ga pamtimo, te je to ujedno i glavna vodilja razmišljanja današnjih čelnih ljudi. Nekadašnji modeli su pravljeni za to vreme i njihov divan retro dizajn možda i treba da ustane u romantizovanoj prošlosti. Ne želimo da vidimo restilizovanu Isabellu, kao što ne želimo da ponovo gledamo omiljeni film iz detinjstva jer postoji velika mogućnost da ćemo se danas razočarati. Ali bez obzira na sve, jedva čekamo da vidimo šta nam je to Borgwardov unuk spremio! 

Autor teksta: Miloš Nikodijević
Izvor: www.borgward.com, wikipedia.org