fbpx
Menu & Search

Mini Presidente

Mini Presidente

Kako svaki Mini svojim izgledom nepogrešivo slika karakter svog vlasnika, tako je i svaka Mini ljubav drugačija i potpuno posebna. Predsednik Mini kluba Srbije Vladimir Kovačević u Mini svet je zašao romantično i potpuno neočekivano, a sve je počelo krađom: „Do prvog Minija sam došao iz kriznih razloga, kada su mi ukrali svakodnevni auto. Tetka koja živi u Novom Sadu mi je ponudila auto njenog pokojnog muža koji je stajao u garaži kod majstora.“ Vlada nas je uveo u svoju Mini istoriju, dodavši da je to bilo u zimu 2009. godine, te da je Mini u tom trenutku izgledao kao velika, bela grudva snega. Kako je to bio Mini 850 iz fabrike IMV, put iz Novog Sada za Beograd bio je spor, ali uzbudljiv, a završen je poklonom iznenađenja. Naime, Mini je u porodicu Kovačević ušao kao poklon za desetogodišnjicu braka, sa velikom mašnom na krovu.

Samo nekoliko dana kasnije, Vladimira je na ulici zaustavio Igor, a taj sudbonosni susret se pretvorio u sve češća druženja, te planiranje prve Balkanske Minijade u kafeu Maska na Trošarini. „Tada sam upoznao ljude iz svih sfera. Bili su tu i advokati, vozači, komercijalisti, privatnici, muzičari, i ja, nastavnik.“ prisećao se Vladimir njegovih početaka u Mini Klubu Srbija, „Toliko je bilo različitih ljudi, a najviše mladih. Mini je uvek imao brzi pedigre, a u samo par poteza je mogao da se pretvori u sportski auto, što je uvek privlačilo mlađe vozače, a tako je bilo i kod nas.“ Vremenom, Ministi širom Balkana, ali i Evrope počeli su da se povezuju na Minijadama, a jedno prijateljstvo završilo se čak i kumstvom, kada je Vlada postao venčani kum kolegi iz Grčke. Preko Džefa, glas o čuvenoj Minijadi stigao je i do Engleske, a duh aktivnog druženja je toliko jak da se ona održavaju i na Minijadi i van nje, kada god se ukaže prilika i u kojoj god zemlji je potrebno, od nedeljnih kafa u Beogradu, pa do putovanja po celom Balkanu.

Metalik plavi Mini MK3 iz 1975. godine je četvrti automobil u porodici, a projekat je počeo kao još jedan poklon, ovog puta namenjen Vladinom sinu za osamnaesti rođendan. Istorija mu je takođe vezana za MKS, budući da je jedan od članova kluba morao da napusti projekat i proda ga. U isto vreme, Vladimir je planirao kupovinu Minija kog će pokloniti sinu, te je pre tri godine kupio Minija i nastavio gde su klupske kolege bile prinuđene da stanu: „Pošto sin sledeće godine puni osamnaest, bilo je planirano da se polako završava. Treći Mini je tad prodat članu kluba, te sam uz taj finansijski zalet imao mogućnosti da ga u kompletu i završim. Trajalo je dugo, ali je auto urađen u detalje. Čak smo malo i poranili sa poklonom.“ U konsultaciji sa porodicom, Vlada je ovom Miniju podario par detalja poput Minilite felni od 12″sa prednjim diskovima, a sam projekat je gotovo završen, mada postoji još par sitnica koje ga dele od magičnih 100%, kao što su 3-2-1 izduvna grana i detalji u enterijeru.

Dok Vladimirov sin ne napravi svoje prve vozačke korake, Kovačevići su u Miniju veoma često svi na okupu: „Zbog toga što smo velika porodica, nas petoro, a i ja uvek natovarim auto, bilo mi je bitno da to bude Mini sa 1300 kubika. Uvek treba imati snage da se to sve izvuče.“ Prva duža vožnja ovog automobila bila je 9. Balkanska Minijada na Zlatiboru, nakon čega je usledio Giro di Dalmatia u Šibeniku, te zatvaranje sezone u Vrnjačkoj Banji. Vladimir je Šibenik posetio sa klupskim prijateljima, dok je na druge dve vožnje cela porodica bila na okupu: „Ljudi kažu da je neverovatno, a kad izlazimo iz njega, to je prava atrakcija. Ljudima deluje kao da tu ne mogu da stanu ni dva čoveka, a kada pogledate da je tu cela porodica, stvori se jedna komična situacija. Sa metar i devedeset sedam, nisam tipičan vozač Minija, ali nisam ni najviši. U klubu postoji i dečko koji ima 2.03m.“

„Dosta je ljubavi utrošeno u ovaj auto, jer je on tu za člana porodice, pa i neko nasleđe kasnije.“ zaključio je Vlada. Na samom početku, on je te zime 2009. godine silom prilika nedeljna okupljanja dolazio belim IMV Minijem, da bi vremenom ovaj mali automobil opčinio celu porodicu, a Vladimir postao predsednik kluba. Kao auto sa posebnom sentimentalnom vrednošću, prvi Mini Kovačevića ponovo je u predsedničkoj porodici, a mi se nadamo da će se što pre stati na točkove i voziti felnu uz felnu sa svojim plavim rođakom.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević

0 Comments