Jutro posle skupa Udruženja istoričara automobilizma većina automobila je dočekala u svojim garažama, ali su članovi Međunarodnog oldtajmer kluba Subotica odlučili da provedu nedeljno jutro na desnoj obali Dunava. Monotonoiju parkinga kod Stare kapetanije u Zemunu razbijala su četiri automobila — dva Opela, jedan Triumph, a međunarodni karakter druženju je davao Taunus koji je u Beograd stigao iz Garešnice u Hrvatskoj.

„Taunus je iz 1957. godine, 15M je i taj model je poznat kao Globus. Imam ga već devet godina i to je moj prvi ovakav automobil.“, počeo nam je Milenko priču, „Kupio sam ga sasvim slučajno. Gospođa koja radi u banci je pomenula da joj muž sakuplja starine i da imaju jedan automobil koji im stoji. Kupio sam ga od njih iz usluge.“ Od tada, urađena mu je limarija i remontovane kočnice, ali motor nije diran. Prema priči za koju nema potvrde, Taunus je u doba komunizma određeno vreme proveo zazidan u garaži u Slavonskom Brodu, što je dovelo do toga da je kasnije bio zdrava osnova za sređivanje. Milenko je sa svojim Taunusom redovan na skupovima u Hrvatskoj, a sada je peti put u Srbiji — pre toga, prvi skup mu je bio u Novom Sadu, a sledeća tri puta je prisustvovao okupljanjima u Subotici.

S obzirom na to da u Hrvatskoj postoji mogućnost registracije oldtajmera, morali smo da pitamo Milenka što se nije odlučio na taj korak. Odgovorio nam je vrlo jasno: „Nema se vremena za svakodnevnu vožnju. Uz to, zimi se ne vozi, a leti je prevruće, jer nema klimu, naravno. Ali, želim ga voziti kad god mogu, a ne samo po skupovima.“ Uprkos tome što automobil nosi obične tablice, one ipak imaju lični pečat: „Tablice označavaju godinu proizvodnje automobila sa mojim inicijalima. To kod nas staje oko 30€.“ Posle Taunusa, kolekcija je znatno narasla: „Uređujem jedan Mercedes-Benz 170SD kog sam kupio za šezdeseti rođendan, Jeep Willy’s iz 1945. godine i Zastavu 615. Znam, malo je nezgodno voditi tri restauracije. Imam i Stojadina, jednu sređenu Zastavu 750. Fićeka sam imao sedamnaest, uvek je jedan bio tu kao pomoćni auto.“

Globus se na prednjoj masci našao zbog Studebaker Championa, koji je toliko uticao na dizajn automobila u SAD, da je Ford želeo da se sličan dizajn pojavi i na njihovim automobilima iz Kelna. Dok je ornament na Studebakeru bio propeler, nemački ogranak Forda je izabrao zemaljsku kuglu. Zbog toga, u Nemačkoj je ovaj Taunus poznat kao Weltkugel. Iz SAD je stigao i zahtev za monokok šasijom, po uzoru na Opel Olympiju. Kako je nemački Ford četrdesete godine proveo praveći lake kamionete, dok se prethodni Taunus sklapao u postrojenjima nezavisnog izvršioca u Berlinu, Ford je tražio partnera u konkurenciji, ali je na kraju razvoj potpomogao francuski ogranak kompanije. Novi Taunus se pokazao uspešnim, te je tako prodato oko 250.000 12M verzija, a kasnije uvrštenih 15M, među kojima je i Milenkov, preko 120.000.

„Nemam ga nameru prodati jer je prvi i jer je rijedak“, obradovao nas je Milenko i naterao na razmišljanje o tome kada smo poslednji put i da li smo uopšte videli jednog uživo, u bilo kom stanju. Vezati se za bezvremene klasike zaista nije teško, ali želja za čuvanjem onih manje poznatih i priznatih govori o velikoj ljubavi koju Milenko gaji prema automobilu koji ga je uveo u svet oldtajmera. Obaveze su nas vodile u Gospodar Jevremovu ulicu, na nastavak vikenda koji je prošao u znaku starih, dobrih automobila, te smo teška srca pozdravili društo okupljeno za stolom, čiji se smeh čuo još dugo nakon što smo prošli parkirane starce od kojih tokom celog razgovora nismo mogli da odvojimo oči.

Autor teksta: Đorđe Sugaris
Autor fotografija: Miloš Nikodijević