Nezadovoljstvo lošom organizacijom proizvodnje, malim brojem proizvedenih primeraka godišnje i visokom cenom, za genija i čoveka o kome ne treba puno pričati, Henrija Forda, bilo je nedopustvo da potraje. Njegova sreća, u nesreći jednog od suvlasnika njegove kompanije, desila se kada je zbog bankrota u drugoj firmi, bio prinuđen da Henriju proda svoj deo. Tada počinje revolucija. Gospodin Ford je sam započeo rad na novom modelu tokom 1906. godine, bez znanja ikoga drugog u kompaniji. Korišćenjem novog materijala, lakšeg vanadijuma, stvorio je prvi Ford T težak tek oko pola tone i sa cenom od 825 dolara kome skoro nijedan teren nije odolevao. Te 1908. kada je nastao, prodato je oko 10.000 primeraka ovog automobila sa četvoro vrata i 20 konjskih snaga koji ste mogli da dobijete u bilo kojoj boji, sve dok je crna.

Međutim, ni to nije bilo dovoljno za jednog od vodećih industrijalaca prošlog veka. Iako mu ne možemo pripisati nijedan originalan izum, spajanje svega što je znao u vezi sa mašinama i mehanikom, sa primerom pokretne trake iz fabrike pakovanja hrane sa kojom se slučajno sreo, doveo je do ideje na kojoj je 1910. nastala nova fabrika u kojoj se proizvodnja dešavala u segmentima. Te godine, novu pokretnu traku napustilo je desetak hiljada vozila, a dve godine kasnije već skoro 80 hiljada. Ta proizvodnja je tokom sledećih par godina porasla i do 260.000, a ubrzo kasnije je prerasla i u milionske cifre, dok se cena samog automobila smanjila na cenu ispod prosečne plate za to vreme, što je omogućio skoro svakom da poseduje automobil. Henri je svoje radnike bogato plaćao, pa su tako zarađivali bar duplo više nego oni u drugim kompanijama. Sve u svemu, o gospodinu Fordu, istoriji njegove kompanije i modelu T mogu da se napišu knjige, ali je za današnji povod, možda dovoljno citirati sledeću Henrijevu rečenicu:

„Napraviću automobil za široke mase. Biće dovoljno velik za porodicu, ali dovoljno mali za pojedinca da ga koristi i brine o njemu. Sagradiću ga od najboljeg materijala, najboljih radnika koji se mogu unajmiti, po najjednostavnijem dizajnu koje današnja nauka može smisliti. Ali će biti dovoljno niske cene da nijedan čovek sa dobrom platom neće biti sprečen da ga ima i da zajedno s porodicom uživa u blagodatima Božjih prostranstava.“

S obzirom da je proizvodnja trajala do 1927. godine, jasno vam je da je primerak koji smo pronašli na oglasima u Hrvatskoj jedan od poslednjih proizvedenih. Kabriolet benzinac sa Otto motorom od 2900 kubika i planetarnim menjačem, očuvan je u izvornom stanju, osim njegove cene koja nikako nije u skladu sa izvornom idejom Henrija Forda. No svakako, za ultimativni klasik koji će za nekoliko godina proslaviti devedeseti rođendan i koji je pionir za sve automobile koju su usledili, ova cifra možda i nije velika.

Ukoliko ste zainteresovani, detalje oglasa pogledajte ovde.

Cena: 21.150€

Izvor: www.njuskalo.hr